Grajf traži od pape da se ukloni ploča Stepincu

U januaru, na Dan sećanja na Holokaust, na poziv izraelskog predsednika Ruvena Rivlina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće na Međunarodnom forumu lidera u Jad Vašemu, kojim će biti obeležena 75-godišnjica oslobađanja logora Aušvic. Vučić je to najavio juče, posle susreta sa direktorom Centra „Simon Vizental” Efraimom Zurofom, kome je zahvalio za podršku srpskom narodu i veliki doprinos u čuvanju sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Istakao je da posebno ceni Zurofove izjave kojima skreće pažnju na stradanje srpskog naroda posle Drugog svetskog rata i osuđuje pokušaje relativizacije njegovog stradanja.

Zurof, koji je poznat i kao „lovac na naciste”, posebno se bavio srpskim žrtvama na području Nezavisne države Hrvatske i zločinima koje su počinile ustaše u logoru Jasenovac. Pre Zurofa, u Srbiji je boravila grupa naučnika iz Izraela, na čelu sa prof. dr Gideonom Grajfom, čija su istraživanja poslednjih godina rezultirala kapitalnim delom „Jasenovac – Aušvic Balkana, ustaška imperija okrutnosti”. Po sopstvenim rečima, Grajf je knjigu, u kojoj je i poglavlje o kardinalu Alojziju Stepincu, naslovio inspirisan rečima predsednika Rivlina.

Šef izraelske države je, naime, prilikom prošlogodišnje posete Hrvatskoj, na izričitu želju, najpre otišao u Jasenovac i tamo je izjavio da je to „Aušvic Balkana”. Hrvatska diplomatija nije sedela skrštenih ruku, pa je prilikom nedavne zvanične posete Izraelu predsednica Kolinda Grabar Kitarović ponela knjigu „Alojzije Stepinac: Stub ljudskih prava” istoričarke Ester Gitman, američke Jevrejke, rođene u Sarajevu.

Ostalo je malo nejasno kome je uručila taj poklon, budući da je većina hrvatskih medija prenela da je knjigu dobila direktorka Memorijalnog centra jevrejskih žrtava „Jad Vašem”, ali neki tvrde da je data upravo Rivlinu. Ko god da je dobio od njih dvoje, morali bi da znaju ko je naslovni junak knjige. Posebno direktorka „Jad Vašema”, čija institucija je u dva navrata (1970. i 1994. godine) odbila predlog da Stepinac bude proglašen „pravednikom među narodima”.

Profesor Grajf je u svom delu „Jasenovac – Aušvic Balkana” naveo, u 11 tačaka, razloge zašto Stepinac ne sme biti kanonizovan. Između ostalog, naveo je Grajf, odgovoran je za podršku nasilnom pokrštavanju metodom „pokrsti se ili umri”. Te razloge navodi i u svojim pismima papi Franji, predsedniku Rivlinu, izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu, austrijskoj vladi i bečkom nadbiskupu, tražeći od njih da ulože svoj autoritet da se „sramna” spomen-ploča Stepincu, postavljena u Jerusalimu, ukloni.

Grajf će pismo sa istim zahtevom, kako „Politika” saznaje, uputiti i Redu vitezova Svetog groba jerusalimskog, budući da je njihova hrvatska magistrala (osnovana 2017. godine), pod upravom kardinala Josipa Bozanića, krajem aprila ove godine postavila ploču u austrijskom „hostelu” Svete porodice na Via dolorosa. Reč je o „Putu plača”, kojim je, noseći krst, Isus Hrist prošao do Golgote.

Ploča je postavljena povodom godišnjice hodočašća Stepinca u Jerusalim 1937, a „hostel”, osnovan 1854. godine, u vlasništvu je rimokatoličke nadbiskupije sa sedištem u Beču. Prema nekim informacijama, sadašnji predsednik Kruga prijatelja Austrijskog udruženja Svete zemlje je Georg Habzburg Loren, potomak imperatora Franca Jozefa.

Inače, Efraim Zurof je nedavno za medije izjavio: „Ne mogu da uzmem čekić i razbijem ploču, ali učiniću sve što je u mojoj moći da ona bude skinuta”. Grajf je u pismu papi Franji – uz izražavanje zahvalnosti za odluku da se povodom zahteva Hrvatske za kanonizaciju Stepinca formira stručna komisija koja će razmotriti njegovu ulogu u ustaškoj NDH i ispitati opravdanost ovakvog, kako je naveo, revizionističkog zahteva – ukazao da ova ploča znači i prejudiciranje odluke Vatikana o kanonizaciji.

Navodeći argumente za svoj stav, profesor Grajf je zamolio Njegovu svetost da „nadležnima iz Beča naloži uklanjanje ozloglašene memorijalne ploče i spreči izrugivanje i svetom Jerusalimu, ali i Rimokatoličkoj crkvi i njenoj odluci da Komisija Vatikana donese pravičnu odluku uoči otvaranja vatikanskih arhiva 2020. godine pape Pija XII”. Tada će, naime, biti sasvim jasni i uloga samog Stepinca i saučesništvo u najbrutalnijim zločinima u Drugom svetskom ratu, u ustaškoj NDH.