Dostojanstveno, kompleksno i osećajno

„Veliku Zlatnu Arenu“  za najbolji film, najbolju režiju, muziku i montažu, nagradu kritičarskog žirija Fedeore, kao i hrvatskih filmskih kritičara, ali i nagradu publike sa fascinantnom ocenom od čak 4,90, dominantno je letos na 66. Pulskom festivalu u nacionalnoj selekciji, u kojoj se takmičio i Vrdoljakov „General“, osvojila Dana Budisavljević za film „Dnevnik Diane Budisavljević“. Od tada se o Daninom filmu i njenoj filmskoj junakinji priča i piše. I njen film se gleda po čitavom regionu uz osećanje nemog užasa i teške knedle u grlu.

Vizuelno fascinantan crno-beli film Dane Budisavljević,  sa velikom dozom dostojanstva priča istinitu, kompleksnu i osećajnu priču. Otvara i osvetljava važnu istorijsku temu. U njenu relevantnost autorka je posve uverila gledaoce. Uvukla ih je duboko u sva zbivanja u filmu u kojem su montažni rezovi toliko prefinjeni (montažer Marko Ferković) da su višestruki segmenti filmskog pripovedanja tako prirodno usaglašeni u ritmičnu i uzbudljivu strukturu celine.

„Dnevnik Diane Budisavljević“, kao mali film o velikoj ženi u teškom i istorijski veoma značajnom vremenu, gleda se u apsolutnoj tišini. Gotovo bez daha se prati slojevita priča o Zagrepčanki, Austrijanki i katolkinji udatoj za uglednog i dobrostojećeg srpskog primarijusa Julija Budisavljevića, koju uspostavljanje NDH 1941. godine zatiče kao predanu majku, baku i suprugu.

Budisavljevićeva (koscenaristkinja je Jelena Paljan) kazuje o tome kako je Diana od svoje krojačice Jevrejke saznala o postojanju logora u nacističkoj Hrvatskoj i to ne samo za Jevreje, već i za pravoslavce – Srbe i Rome. I što je najstrašnije – za srpsku decu koju su odvajali od majki. Moralna vertikala Diane Budisavljević nagnala ju je na danonoćni rad na organizovanju humanitarne pomoći srpskim ženama i deci koja su se našla na udaru ustaškog nemilosrdnog etničkog čišćenja, a njena upornost i ugled doveli su je i do dobijanja dozvole za ulazak u logor Gradišku odakle je uspela da spasi oko 10.000 dece.

O svom kontinuiranom humanitarnom radu tokom Drugog svetskog rata Diana je vodila preciznu i temeljnu dokumentaciju, pravu arhivu sa podacima i fotografijama dece, ali je sve to dolaskom komunističke vlasti ( a ona je bila „buržujka“) netragom nestalo. I postalo obavijeno onom debelom memorijskom prašinom zbog koje se stvaraju zabune i zablude i kreiraju laži i postistine. I tako, sve do izlaska ovog filma pred hrvatsku javnost. I pred hrvatsku omladinu od kojih mnogi, prema sopstvenim priznanjima, nisu uopšte znali za ovakve događaje, za stradanje srpske dece u ustaškim logorima, jer se pred njih danas servira ono što je između ostalog viđeno i u filmu „General“.

Taj ogroman sloj prašine napadale na važne istorijske događaje i činjenice, razgrnula je autorka Dana Budisavljević na filmski zavidno vešt i častan način. Kroz neuobičajenu formu, neku vrstu igrano-dokumentarno-arhivskog hibrida, koji besprekorno funkcioniše u svim svojim segmentima. A ti segmenti su i vizuelno međusobno usaglašeni i stopljeni  u toliko privlačno ujednačenu crno-belu celinu.

U igranom delu filma lik Diane Budisavljević, vrhunski s merom, igra Alma Prica ( u filmu su i Mirjana Karanović i Tika Stanić), dok je dokumentarni deo oslonjen na ispovesti nekadašnje logorske dece ( a Dana Budisavljević ih je tokom poslednjih 10 godina priprema ovog filma intervjuisala stotinak preživelih), sada staraca koje je Diana uspela da spase iz logora Gradiška i Labor-Grad. Među njima su i ti važni i dragi filmski akteri: Nada Vlaisavljević, Milorad Jandrić, Živko Zelenbrz, Zorka Janjanin...

Originalni arhivski snimci (korišćeni su i oni iz Jugoslovenske Kinoteke) su ujedno i najpotresniji. Izgladnela, u kosture pretvorena srpska deca u ustaškim logorima. Tu je baš sve ono što savremena Hrvatska treba da zna o tome šta se nekada zvalo i slavilo (i danas se slavi) kao NDH i šta se sve zataškavalo tako dugo, ne samo od hrvatske već i jugoslovenske javnosti....

Filmskom prikazu jednog tragičnog ljudskog dnevnika, ovoj značajnoj i istinitoj slici jednog vremena koju Dana Budisavljević tako superiorno stavlja pred sve nas, važne doprinose su dali i direktor fotografije Jasenko Rasol i autori filmske muzike Alen i Nenad Sinkauz. U filmu se koristi i muzika našeg legendarnog Arsenija Arse Jovanovića. Kao koproducent sa srpske strane potpisana je Snežana van Hauvelingen (eks Penev). Film „Dnevnik Diane Budisavljević“ odmah posle srpske premijere na 15. Festivalu „Slobodna zona“ ulazi i na redovne repertoare bioskopa u Srbiji.