Zlatna višnja Feketića

U Feketiću je višnja slatka kao trešnja, crna kao maslina a mogla bi da postane i zlata vredna. O tome nam priča agronom Gabor Bači, načelnik za poljoprivredu i privredu Opštine Mali Iđoš, kojoj Feketić pripada.

- Obronci Telečke visoravni oduvek su poznati po vinogradima i odličnom vinu. Između dva svetska rata vinograda je bilo mnogo a između su sađeni višnjici. Tle je bogato gvožđem i magnezijumom, zato je verovatno i višnja tako dobra. Slatka je i sjajna, prijatnog ukusa, pa je postala tražena na pijacama obližnjih mesta. Sazreva rano, već početkom juna. Nije se kalemila, već se sadila i razmnožavala iz korenovih izdanaka - objašnjava Gabor.

Do sedamdesetih godina i po 50 vagona ove rane voćke izvozilo se iz malog Feketića u Nemačku, na veliko evropsko tržište. Onda je pala cena, pa su za ovdašnju crnu višnju nastupili crni dani. Višnjici su iskrčeni. Ostala su samo pojedinačna stabla u dvorištima pa je najveći plantažer višanja sada Andraš Horkaj koji ima 200 stabala.

Suva višnja i orasi...

(/slika2)Da sve ono što smo čuli nije prazna priča, pokazale su stručne analize. Višnja je po sastavu izuzetna - sadrži 20 posto suve materije, svega osam posto koštica, izuzetno visok sastav antioksidanata, a uz to i je visoko tolerantna na sve štetočine i bolesti, pa joj nije potrebna hemijska zaštita. „Otputovala“ je i u Budimpeštu kod najvećeg svetskog stručnjaka za ovu vrstu voća koji je pohvalno ocenio, pa sada od toga u Feketiću mnogo očekuje. Povezali su se i sa Centrom za voćarstvo i vinogradarstvo pri Institutu za istraživanja u poljoprivredi u Čačku, što je bio jedan od prvih koraka ka priznavanju ove sorte i sticanja robne marke. Sve po propisu, kao što je i red.

Dotad se malo i eksperimentisalo, pa su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u ogledne svrhe stručnjaci sušili višnju. Bio je to nov pokušaj i pokazala se odlično. Dok ne uđe u pesmu „Suve višnje i orasi...“ možda bi mogla da već poznatom delikatesnom kozjem siru, koji se ovde proizvodi, da još pikantniji ukus.

Zasad se od višanja peče rakija, pravi vino, višnjevača, pekmez, slatko i kompoti. O kolačima da i ne govorimo. Njih posetioci mogu probati na junskim „Danima višnje“, kad se u Feketić sjate i gosti i privrednici iz cele Srbije ali, i iz Crne Gore, Mađarske... To je i trodnevni festival, i druženje, i ozbiljni deo sa stručnim predavanjima.

I voće i povrće

Zainteresovanih kupaca i te kako ima, ali problem je količina. Višnjevih stabala nema dovoljno za veliko tržište, a premnogo ih je za ličnu upotrebu. Najveći trošak je berba. Stabla su visoka, dosežu čak do dalekovoda i ako se za branje koriste mašine, plodovi se moraju odmah upotrebiti. Razmišlja se i o „spuštanju“ krune, što je izvodljivo, pa bi branje bilo lakše. Feketićani ušali kažu da se početkom juna oni ponovo vraćaju na drvo!

(/slika3)Moraju, jer kako bi se inače domogli onih stotinak kilograma po stablu i pekli rakiju ili pravili vino. Rakija se peče u pecari po receptu koji važi i za onu od šljive ili drugog voća - u dve etape, sa prepekom. Kako to izgleda, gledamo iz prve ruke kod pomenutog Andraša Horkaja. On u šali kaže da radi kod sina i ne žali se na platu već na neograničeno radno vreme, za šta je priznaje sam kriv. Stalno nešto duma, pa je tako izmislio i napravu za odstranjivanje koštica, na bazi staramajkinog aluminijumskog lonca-pekmezare i svog mehanizma za pritiskanje plodova, tako da za nekoliko minuta nekoliko desetina kilograma slatke višnje bude razdeljeno na sok od kojeg će se praviti desertno vino i „meso“ od kojeg se može praviti pekmez ili šta drugo po želji. Ne bacaju se ni koštice, pa njih pakuje u anatomske jastučiće koji se prilagođavaju obliku glave. Dušu dali za odmor ako se ima vremena, što nije njegov slučaj.

Ova čudesna voćka može da se nađe i u čokoladi i bombonama, a koristi se i kao povrće za sosove i prelive uz pečena mesa. Japanci traže prah od višanja od kojeg uz malo vode začas mogu napraviti instant-sok obogaćen svim njenim blagotvornim svojstvima.

Uverili smo se da u Feketiću ima i ideja i znanja. Još da im je neka mala novčana infuzija za početak - gde bi im bio kraj!