Afrička kuga svinja potvrđena u Kladovu i Dimitrovgradu

Na teritoriji opština Kladovo i Dimitrovgrad, pograničnim područjima sa Rumunijom i Bugarskom, evidentirani su novi slučajevi afričke kuge svinja (AKS).

Kako „Politika” saznaje, Referentna nacionalna laboratorija potvrdila je prisustvo virusa kod divljih svinja čiji su leševi nedavno pronađeni u okolini sela Tekija i Kupuzište, odnosno u delu Nacionalnog parka „Đerdap”, kao u i selima oko Dimitrovgrada.

Ovo su prvi slučajevi pojave te bolesti od izbijanja zaraze, sredinom septembra prošle godine u Srpskom Itebeju. Od tada Srbija uspeva da drži pod kontrolom AKS u populaciji domaćih svinja na gazdinstvima i farmama. Međutim, zbog blizine Rumunije i Bugarske, koje svake sedmice prijavljuju na desetine novih žarišta, ovi pogranični delovi Srbije bili su u zoni visokog rizika. Posebno zbog migratornih kretanja divljih svinja.

– Mada smo preduzeli sve veterinarske mere, bolest se mogla očekivati u ovim delovima teritorije. Srećna okolnost je što smo na vreme konstatovali virus i što je reč o pograničnom delu gde imamo mali broj domaćih svinja, na razuđenim gazdinstvima koja nisu u kontaktu s divljim svinjama – rekao je za naš list Saša Ostojić, rukovodilac Nacionalnog kriznog centra Uprave za veterinu. Kako je objasnio, sada se radi na tome da se ta područja izoluju, kao i da se u saradnji sa lovcima intenzivira lov kako bi bila smanjena populacija divljih svinja. Kontrola populacije se u ovim pograničnim delovima sprovodi još od 2017. godine, odnosno od pojave prvih slučajeva AKS u Rumuniji i Bugarskoj.

Podsećamo, do ovih, najnovijih slučajeva, ta bolest, protiv koje ne postoji vakcina, do sada je bila registrovana na 18 individualnih gazdinstava, na nekoliko različitih lokacija u zemlji. Ova žarišta su sanirana, a bolest je kod domaćih životinja nedavno odjavljena u Evropskoj komisiji.

Zaraza virusom afričke kuge poslednjih mesec dana bukti u okruženju. Reč je o specifičnoj bolesti, koja nije eksplozivna kao klasična kuga svinja. Period inkubacije je 40 dana, pa se praktično nikada ne zna na kojem delu teritorije će se pojaviti.

Samo prošlog meseca u svetu, uključujući i Evropu, prijavljeno je na desetine hiljada novih žarišta. Istočna Evropa je posebno pogođena ovim virusom protiv kojeg ne postoji lek, osim eutanazije svakog grla koje je zaraženo, bilo u kontaktu sa zaraženim svinjama ili ukoliko postoji druga sumnja na prisustvo virusa. Situacija je izuzetno teška u Rumuniji, gde je samo u decembru 2019. uginulo ili ubijeno gotovo 6.000 divljih i domaćih svinja. U Bugarskoj su takođe zabeleženi novi slučajevi bolesti, zabrinjavajuće je u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Ukrajini, Moldaviji… Nova žarišta prijavljena su i u Rusiji. Cela pogranična zona uz severnu i istočnu granicu Srbije postala je ugroženo područje.

Početkom januara Bugarska veterinarska služba saopštila je da će 24.000 svinja biti ubijeno nakon pojave žarišta na velikoj farmi na severu zemlje. U Poljskoj je u decembru zabeleženo 55 slučajeva kod divljih svinja u blizini granice s Nemačkom.

Ta bolest je već desetkovala svinjski fond u Kini, koja je najveći svetski proizvođač svinjskog mesa, a sada preti i Nemačkoj. Rojters je nedavno objavio da je AKS otkrivena u Poljskoj, u jednom selu udaljenom manje od 30 kilometara od Nemačke, koja je najveći izvoznik svinjetine u Evropskoj uniji. U strahu od zabrane izvoza u azijske zemlje vlasti u nemačkim saveznim državama podigle su ograde u nastojanju da spreče kretanje divljih svinja po njihovoj teritoriji i širenje bolesti. Inače, države su dužne da potvrdu zaraznih bolesti životinja prijave OIE i da dostavljaju redovne izveštaje o praćenju bolesti.