Tenis u Samarinovcu

Bio je to tek uzgredni snimak, epizoda u odnosu na glavni tok priče. U selu Samarinovac, kraj Žitorađe, u dvorištu (ili na livadici pored kuće), dva dečaka od sedam-osam godina igrala su tenis. Dok su reketima dobacivali jedan drugom žutu lopticu, naokolo se, nimalo uznemiren, šetkao pevac...

Treba li boljeg dokaza da su ovdašnja deca stekla nove idole u Ani, Jeleni, Novaku, Janku, Nenadu i da su otkrila još jedan sport kao mogućnost za igru, zabavu, časno nadmetanje. Kao što su se svojevremeno metalni obruči pričvršćivali na drvene bandere da posluže kao koševi, a konopci za veš razapinjali umesto odbojkaške mreže, tako se eto sada svaki obližnji beton, šljaka ili trava očas pretvaraju u teniski teren. I nije važno koliko će šampiona proizaći iz ovih dečjih zanimacija ako postoji iole nade da će tako provedeno vreme doprineti da bude više zdrave mladosti, u moralnom koliko i u fizičkom smislu. Pa da bude boljeg sveta i na tribinama, te da se navijačka energija ne iskaljuje u tučama i nasrtajima na život „protivnika”, sudija, čuvara reda...

Da su drame i van stadiona, nažalost, sastavni deo savremenog sporta pokazuju već prvi izveštaji sa Evropskog prvenstva u fudbalu. Za te „vansportske” aktivnosti zadužena je, i dobro ih predstavlja gledaocima RTS-a, Nataša Đulić. Taj posao joj je dodeljen u pretežno muškoj podeli posla ekipe „Jodlovanja”, svakodnevnog programa posvećenog šampionatu u Austriji. Već samim naslovom emisiji je dat pomalo šaljiv otklon, a taj ton zasad s merom unosi u vođenje mozaične emisije Jovan Memedović. Komentarisanju „najvažnije sporedne stvari na svetu” nimalo ne smeta izvesno opuštanje atmosfere i relativizovanje događanja, tim pre što na turniru nema domaće reprezentacije, pa nema ni jačih stresova za publiku.

Sportska redakcija javnog RTV servisa, oduvek sastavljena od jakih individualnosti, pojačana je nedavno dolaskom Aleksandra Stojanovića koji je srećan početak doživeo uz trijumf Ane Ivanović na „Rolan Garosu”. No apsolutni as među komentatorima tenisa svakako je Nebojša Višković, impresivan poznavalac discipline ali i pratećih fenomena. Naravno da su za rastuću popularnost pojedinih sportova prevashodno zaslužni uspesi sportista. No bez TV prenosa, a u njima vrsnih komentatora koji gledaoca vode kroz takmičenje pravom dozom činjenica, objašnjenja, prognoza, pa i emocija, tolikog uticaja ne bi bilo. U ovom domenu RTS je sproveo bezbolnu smenu generacija, a taj podmlađeni novinarski tim, u čijem vrhu je i Gojko Andrijašević, novi veliki izazov čeka uskoro na Olimpijadi.

Što se, pak, tiče scene s početka, ona je iz najnovije emisije ciklusa „Vreme je za bebe”. A to je jedan od najlepših i najhumanijih poduhvata RTS-a koji u sebi spaja žanrovske elemente sada vrlo modernog „rijaliti šoua”, zatim čistog, klasičnog dokumentarca, pa informativno-obrazovne reportaže usmerene ka propagandi za povećanje nataliteta, najzad pomalo srceparajuće melodrame. Ali ko ne zasuzi pri prizorima prvog susreta roditelja s novorođenčetom, zaista je srca kamenoga!