Тенис у Самариновцу

Био је то тек узгредни снимак, епизода у односу на главни ток приче. У селу Самариновац, крај Житорађе, у дворишту (или на ливадици поред куће), два дечака од седам-осам година играла су тенис. Док су рекетима добацивали један другом жуту лоптицу, наоколо се, нимало узнемирен, шеткао певац...

Треба ли бољег доказа да су овдашња деца стекла нове идоле у Ани, Јелени, Новаку, Јанку, Ненаду и да су открила још један спорт као могућност за игру, забаву, часно надметање. Као што су се својевремено метални обручи причвршћивали на дрвене бандере да послуже као кошеви, а конопци за веш разапињали уместо одбојкашке мреже, тако се ето сада сваки оближњи бетон, шљака или трава очас претварају у тениски терен. И није важно колико ће шампиона произаћи из ових дечјих занимација ако постоји иоле наде да ће тако проведено време допринети да буде више здраве младости, у моралном колико и у физичком смислу. Па да буде бољег света и на трибинама, те да се навијачка енергија не искаљује у тучама и насртајима на живот „противника”, судија, чувара реда...

Да су драме и ван стадиона, нажалост, саставни део савременог спорта показују већ први извештаји са Европског првенства у фудбалу. За те „ванспортске” активности задужена је, и добро их представља гледаоцима РТС-а, Наташа Ђулић. Тај посао јој је додељен у претежно мушкој подели посла екипе „Јодловања”, свакодневног програма посвећеног шампионату у Аустрији. Већ самим насловом емисији је дат помало шаљив отклон, а тај тон засад с мером уноси у вођење мозаичне емисије Јован Мемедовић. Коментарисању „најважније споредне ствари на свету” нимало не смета извесно опуштање атмосфере и релативизовање догађања, тим пре што на турниру нема домаће репрезентације, па нема ни јачих стресова за публику.

Спортска редакција јавног РТВ сервиса, одувек састављена од јаких индивидуалности, појачана је недавно доласком Александра Стојановића који је срећан почетак доживео уз тријумф Ане Ивановић на „Ролан Гаросу”. Но апсолутни ас међу коментаторима тениса свакако је Небојша Вишковић, импресиван познавалац дисциплине али и пратећих феномена. Наравно да су за растућу популарност појединих спортова превасходно заслужни успеси спортиста. Но без ТВ преноса, а у њима врсних коментатора који гледаоца воде кроз такмичење правом дозом чињеница, објашњења, прогноза, па и емоција, толиког утицаја не би било. У овом домену РТС је спровео безболну смену генерација, а тај подмлађени новинарски тим, у чијем врху је и Гојко Андријашевић, нови велики изазов чека ускоро на Олимпијади.

Што се, пак, тиче сцене с почетка, она је из најновије емисије циклуса „Време је за бебе”. А то је један од најлепших и најхуманијих подухвата РТС-а који у себи спаја жанровске елементе сада врло модерног „ријалити шоуа”, затим чистог, класичног документарца, па информативно-образовне репортаже усмерене ка пропаганди за повећање наталитета, најзад помало срцепарајуће мелодраме. Али ко не засузи при призорима првог сусрета родитеља с новорођенчетом, заиста је срца каменога!