Pantić

Danas se navršava sedam godina od mučkog ubistva novinara Milana Pantića iz Jagodine. Dopisnik „Večernjih novosti” je, s više udaraca tupim predmetom u glavu, ubijen 11. juna 2001. u ulazu zgrade u kojoj je živeo. Bio je ponedeljak, oko 7 i 45 ujutru. Ubice i nalogodavci tog zločina do danas nisu otkriveni.

Policija je odmah posle ubistva objavila i foto-robot mogućeg ubice i ponudila nagradu od 200.000 maraka onome ko pomogne u razotkrivanju. U istrazi ubistva novinara Pantića ispitano je, navodno, više od 2.000 ljudi. Svaki deseti odrasli stanovnik ovog grada. Tapkanje u mestu svih sedam godina! Ni makac!

Pre pomenutog događaja Pantić je dobijao pretnje telefonom (na kućni broj telefona), a ostavljene su mu i poruke na telefonskoj sekretarici da prestane s pisanjem ili mu – ode glava!

U to vreme Milan Pantić je pisao o korupciji u jagodinskoj pivari i popovačkoj cementari. Iako je objavljeno da su u istrazi angažovana sva raspoloživa sredstva i mnogobrojno ljudstvo, sve je još u policijskom domenu. Tužilaštvo se o ovom slučaju do danas nije oglašavalo.

Jagodina u poslednje vreme ima sve atribute uspešnog grada, slovi kao idiličan primer kako jedna palanka može da preraste u moderni razvijeni grad. Jagodinski politički vrh (čitaj – Dragan Marković, po nadimku Palma) busa se u grudi i samoreklamira pričajući o istinitoj bajci jagodinskog prosperiteta. Ali zaboravlja na Pantića. Zato, ne samo u novinarskim redovima ostaje gorak ukus i neizbežni zaključak da je baš Jagodina ta „crna mrlja” novinarskog stradalništva. Biće tako i trajaće sve dok ubice, ali i nalogodavci ne budu pronađeni i kažnjeni.

Ginu novinari širom sveta, ali na ratnim i nesigurnim područjima, tamo gde, odlazeći, znaju šta rizikuju, svesni da im je „glava u torbi”. Avganistan, Irak, Liban, to su mesta koja su na svetskom novinarskom atlasu upisana kao „press danger”. Jagodina nije u tom pravcu. A upisana je crnim slovima.

Danas će na glavnom jagodinskom trgu u 12.45 sati, novinari, u znak protesta što ubica još nije pronađen, nakratko zaustaviti saobraćaj, i razapeti transparent sa natpisom „Pronađite ubice novinara”.

Pantićevo ime je 3. maja 2002. godine upisano na spomenik u Vašingtonu (na 1.395 mestu), uz imena njegovih kolega širom sveta koji su od 1812. godine izgubili život na zadatku. Ime i biografija Pantića nalaze se i u Muzeju novinarstva u Vašingtonu, u memorijalnom delu posvećenom brojnim novinarima koji su stradali zbog posla kojim su se bavili.

Supruga pokojnog Pantića Živka pre neki dan je izjavila da sumnja da će ubica ikada biti pronađen i dodala da – gubi nadu.

Ne postoji savršen zločin, postoji samo savršena nespremnost i nesposobnost da se ubice privedu pravdi, pa tako i oni koji su usmrtili Milana Pantića, Slavka Ćuruviju... Nema spremnosti ni da se rasvetle i razreše okolnosti smrti Dade Vujasinović ili da se konačno sazna ko je postavio bombe na prozor Dejana Anastasijevića... A moralo bi je biti – zarad pravde, ali i zdravlja srpskog društva.