Pomodarsko ruženje srpskog jezika

Ako se pogleda na izlog ili zaviri unutrašnjost naših knjižara može se videti da je oko 90 procenata novih knjiga srpskih izdavača štampano latinicom pa se pitamo kome su te knjige namenjene ako ne srpskom čitaocu. Kome se mi to dodvoravamo?

Jugoslovenski jezici su imali dva pisma ali za Srbe jedino pismo je ćirilica! Da li izdavači misle da će tiraž od 500 primerka povećati na neverovatnih 550 ako knjigu štampaju latinicom? Zar misle da će se tada Hrvati i Slovenci grabiti o njihova izdanja?

Srpski jezik, kao i ostali, trpeo je uticaje drugih jezika – onih naroda pod čijom smo vlašću bili, onih iz okruženja ali i udaljenijih naroda. Sada je najveći uticaj engleskog jezika. Neobično, ali u novije vreme zapaža se i velika prisutnost kroatizama. U doba dok smo živeli u bratstvu i jedinstvu to nije bilo toliko uočljivo. Jedino smo koristili izraz zarez umesto zapeta.

Iz nekih pomodnih motiva u našim sredstvima javnog komuniciranja sada se učestalo mogu naći izrazi koji nisu u duhu srpskog jezika: spočitavati umesto zamerati, prebacivati, nadomestiti umesto nadoknaditi, pridoneti umesto doprineti, dojmiti umesto ostaviti utisak, svako malo umesto svaki čas, glede toga umesto u odnosu na to, iznimno umesto izuzetno, učinkovito umesto delotvorno, unatoč umesto uprkos, i pored toga, posve umesto sasvim, uposlenici umesto zaposleni, razina umesto stepen ili nivo (istina, to je francuska reč u našem jeziku).

U prošlim vremenima Hrvati su, da bi se razlikovali od Srba, uneli u jezik dosta pozajmica iz češkog jezika. Makedonci su se od srpskog branili bugarskim jezikom. Bošnjaci, da bi se udaljili od Srba, sve više koriste turske arhaizme, a Crnogorci sada stvaraju sopstveni jezik kao i novu azbuku koja je sada postala abeceda.

Mi Srbi, pored toga što ne štitimo naše pismo ćirilicu olako prihvatamo i tuđe izraze i bez predaje se pokoravamo globalizaciji.

Vojin Reljin,
Bečej