Kockasti jun

Neće, vala, Milo da mi ogadi Crnogorce iz više razloga, a jedan je što mi je žena crnogorska Srpkinja. To je miks koji tamošnji alhemičari ne mogu da dešifrujuI ovaj jun se okončao slavljenjem veličanstvenog poraza u Kruševcu, gradu u kojem su rođeni jedan Stefan Lazarević, jedan Novak Novak, jedan Čkalja, jedna Ljubinka Bobić, jedan ja... Konačno je podignut spomenik despotu Stefanu, koji je, inače, još 1404. godine prestonicu prebacio iz Kruševca u Beograd i tako ga bacio u ruke Gorana Vesića, viteza od kocke.

I Vesić je, inače, rođen u Kruševcu, baš u vreme kad je vladala, ne kao sada, socijalna distanca, nego socijalistička distanca, od svega starog i građanskog. Pa je tako, u to vreme, porušena glavna ulica, popločana kockama i velikim kandelabrima po sredini, koja bi danas ličila pomalo na Knez Mihailovu u Beogradu. Zamenile su ih stambene zgrade za radnike i poštenu inteligenciju. Veštačka inteligencija se još nije rodila.

A išlo se i dalje. Kad je umro najveći sin naših naroda i narodnosti Trg kosovskih junaka je preimenovan u Trg maršala Tita, pa je tako jedna godišnjica Kosovskog boja obeležena kostimiranom svečanošću, a jedan prestonički list doneo je izveštaj sa nje u kojem je bila i rečenica: „I tako su, kao nekad, vitezovi kneza Lazara krenuli u Kosovski boj sa Trga maršala Tita”. Znam pouzdano da tadašnji dopisnik tog lista ni sam nije verovao da će mu urednik to pustiti.

I kao što pametniji popušta, pandemija korone je popustila kako bi se neometeno obavili izbori. Masa je preplavila birališta i pomela građansku opoziciju koja se povukla na rezervni položaj – u mišju rupu, slaveći veličanstven poraz. Apsolutni pobednik izbora je brzinom munje, kako sipa i istinu, objavio da je to dobro zbog Kosova. Čijeg Kosova?! Slavilo se duboko u noć, bez maski, koje su u međuvremenu pale.

Kažu da je put u pakao popločan dobrim namerama. To je iskusio najveći sin našeg i okolnih naroda Novak Đoković. Zbog zaraženih tenisera, među kojima je i on sam, pljunuli su ga svi zavidljivci ovog sveta, među kojima i oni iz Londona, jer se Nole pravio Englez kad su mu nudili da bude Britanac. Pokazalo se, ipak, da su zle namere preči put do pakla.

Otkad su prešli na povjest, Hrvatima je istorija strana reč. Kockasti se kockaju (opet kocke) činjenicama, pomalo i rugaju, a mrze sve što je srpsko. Ne bi me čudilo da se njihovi mališani igraju kockastim klikerima.

Neće, vala, Milo da mi ogadi Crnogorce iz više razloga, a jedan je što mi je žena crnogorska Srpkinja. To je miks koji tamošnji alhemičari ne mogu da dešifruju. Jedva čekam da odem na Crnogorsko primorje, mada ne znam kako će me dočekati, jer nisam Hrvat. Bumo videli.

Otići ću baš na to more, ako ulučim priliku kad se ovaj korona štab konačno usaglasi sad kad nema izbora. To je moj izbor.