Nastava u školi – nezamenljiva

Načini na koje Mladen Šarčević, ministar prosvete, najavljuje da će se od nove školske godine organizovati nastava, iako na prvi pogled daju izbor roditeljima, opet u nekim delovima uglavnom ne odgovaraju ni njima, a ni nastavnicima. U osnovi mera koje će ministar u prvim danima naredne nedelje predložiti Kriznom štabu jeste činjenica da će roditelji moći da biraju da li će decu slati u školu na časove ili će ih ostaviti kod kuće da nastavu prate na daljinu, uz obavezu da dođu u učionice i odgovaraju za ocene. Šarčević za naš list ističe da će prednost pri slušanju nastave u školi dati osnovcima u nižim razredima jer smatra da je prvacima naročito bitno da se prilagode školskoj sredini i učiteljima. Drugi razlog je činjenica da deca do 12 godina po zakonu ne mogu sama da ostaju kod kuće ukoliko im roditelji i u vreme pandemije odlaze na posao.

Osnovci će, kaže ministar, od 1. septembra imati po četiri časa u školi i oni će trajati po 35 minuta, s tim što će od oktobra nastavnici povećavati broj časova za osmake. Od osam do 11 sati u školi će biti đaci prva dva razreda, a onda u učionice, do 14 sati, ulaze učenici trećeg i četvrtog. Naredni termin do 17 časova rezervisan je za peti i šesti razred, a zatim je do 20 časova nastava planirana za sedmaka i osmake. Između časova tih grupa biće detaljna dezinfekcija učionica, dok su, naglašava Šarčević, i nastavnici i deca obavezni da nose maske. Đaci će, ako se ogluše o tu normu, biti prvo opomenuti, zatim ukoreni, a na kraju i suspendovani.

– Donećemo posebna pravila koja važe u vanrednim situacijama da učenik može biti suspendovan ako bude ponavljao skidanje maske, jer time ugrožava zdravlje drugih đaka. Škole će za svoje radnike i nastavnike nabaviti maske, a za učenike to će raditi roditelji. U srednjim školama će nedelju dana na časove dolaziti prva i druga godina, dok će za to vreme treća i četvrta da uče onlajn od kuće i obrnuto – ističe Šarčević i dodaje da u učionici ne sme biti više od 15 đaka, kako bi svaki dobio svoja četiri kvadratna metra prostora.

Predstavnici sindikata u prosveti gotovo na nedeljnom nivou ukazuju na propuste koji su se događali u dosadašnjem organizovanju onlajn nastave i uz to traže osavremenjivanje opreme za rad na daljinu i laptope za nastavnike... Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” početkom sedmice uputio je Šarčeviću i inicijativu da se dodeli nadoknada nastavnicima koji su pripremali i snimali onlajn obrazovne sadržaje. Podsetili su ga da je i izjavio da je upravo zahvaljujući angažovanju tih nastavnika snimljeno više hiljada časova nastave i ostalih priloga za decu u obrazovnim ustanovama, a da su ti prosvetni radnici rizikovali svoje zdravlje i time ugrožavali porodice.

Miomir Dejanović, učitelj u OŠ „Svetozar Marković” u Vranju, naglašava da je pogrešno mišljenje nekih roditelja da nastavnici više vole da sede kod kuće i organizuju onlajn nastavu, jer tako manje rade. Misli da ni najbolja nastava na daljinu ne može zameniti „toplinu ljudskog kontakta i lepotu interakcije dece i učitelja u učionici”. Za njega nema sumnje da i učenici i učitelji jedva čekaju da se nađu „na svojoj teritoriji”, u školi.

– Ipak, onlajn učenje je trenutno nužno zbog virusa korona, koji je potpuno promenio stare školske navike i uobičajen pristup nastavi. Ministar prosvete prepušta roditeljima da izaberu da li će deca od septembra učiti u školi ili na daljinu, što znači da će mame i tate biti odgovorne za eventualne štetne posledice svoje odluke. A biće, očigledno, odgovorne i škole ako ne sprovode propisane mere –ukazuje na prebacivanje odgovornosti Dejanović i dodaje da je dovoljno da se jedan učenik ili nastavnik zarazi, pa da se obustavi nastava u učionicama.

Logično je, kaže, da stručnjaci, a ne roditelji, na osnovu realne situacije sa virusom na terenu, preseku i jasno kažu da li je bezbedno od septembra krenuti u školu ili je pametnije zasad učiti na daljinu.

– Na kraju krajeva, zašto ne odložiti početak školske godine za nekoliko meseci? Sve se da nadoknaditi sem izgubljenog zdravlja i života – upozorava Dejanović.

Jovana Popović, majka odličnih učenika koji će da krenu u drugi, peti i sedmi razred u jednoj od beogradskih škola, ističe da je, uz posao koji obavlja od kuće, u toku onlajn nastave morala po ceo dan da dežura, ispituje decu i tera ih da uče. Najstariji đak je nije slušao, sve je radio u pet do dvanaest, tanjeći joj živce, dok je domaće zadatke redovno prepisivao, a kada ide u školu, bez problema ih samostalno rešava.

– Veliki je, zna da ga niko iz škole ne proverava da li prepisuje, nemoguće je naterati ga da uči od kuće. On gotovo sve u školi na časovima, na kojima baš aktivno učestvuje, nauči i ima sve petice. U toku redovne nastave bilo mu je, uz nastavnički trud u školi, dovoljno da samo jedanput kod kuće ponovi gradivo i sve da zna. Nikako ne želim kombinaciju sa nastavom na daljinu. Nadam se da će ostati opcija da mogu da biram da idu u školu. Naravno da ću da se opredelim za nju jer deca moraju tamo da se socijalizuju, a i moj prvak je mnogo bolje učio sa školskim drugarima. Onlajn nastava je za prvi i drugi razred katastrofa, oni ništa ništa tako ne nauče, ako poredim sa znanjem starije dece, koja su isto gradivo savladavala u školi. Džaba što se učitelji stvarno trude da im pošalju dovoljno domaćih zadataka – ubeđena je Popovićeva i naglašava da roditelj nikako ne može da zameni nastavnika, čak i kad je i sam po struci profesor.

Pod hitno ispitati roditeljske potrebe

Dragana Soćanin, članica Upravnog odbora udruženja „Roditelj”, smatra da bi škole ili prosvetne vlasti pod hitno trebalo da ispitaju potrebe roditelja, uključe ih u donošenje odluka, a da konačnu odgovornost za sve oblike sprovođenja nastave mora da preuzme Ministarstvo prosvete.

– Ako se dogodi neuspeh u sprovođenju nastave od septembra, država to ne sme da prebaci na neodgovornost roditelja ili škola ili da za to okrivi nemogućnosti sporazumevanja između njih. Ne sme da se stvori još dublji jaz između roditelja i nastavnika, već treba više nego ikada pre da sarađuju, a za to se mora obezbediti maksimalna fleksibilnost prosvetnog sistema – ističe Dragana Soćanin.