Zdrava hrana jača imunitet u borbi protiv kovida 19

Da bi se zaštitili od kovida 19, osim toga što poštuju preventivne mere, ljudi moraju da uzimaju određene vitamine, probiotike i da ishranu baziraju na zdravoj hrani. Samo tako organizam može da bude spreman da se odbrani od opasne pošasti koja je pogodila ceo svet. Upravo ovo je stav profesora dr Borislava Kamenova, imunologa iz Niša, koji smatra da od korone teško ne obolevaju oni koji imaju savršen imunitet, već oni kod kojih je on narušen. Ima osoba koje već znaju da pate od određenih hroničnih bolesti, ali i onih kojima je imunitet „načet”, a da toga nisu svesni.

Naš sagovornik objašnjava da nije moguće da kovid odnese nekog ko je bio potpuno zdrav, već da je ta osoba najverovatnije imala neki zdravstveni problem za koji se nije znalo. U razgovoru za „Politiku” dr Kamenov ističe da su simptomi narušenog imuniteta čest umor, pojava nadimanja i gasova, malokrvnost, sklonost ka čestoj pojavi prehlada i obolevanja od raznih virusa...

– Kada ljude načetog zdravlja dohvati kovid 19, može da ih ubije ili da izazove tešku kliničku sliku. Imunitet može da se „popravi”. Najpre, može da se utiče na to da se poboljša stanje creva. Treba dati osobi odgovarajući probiotik. Tu je i vitamin De, koji se smatra carem nad carevima, koji rešava mnoge probleme. Bitnu ulogu ima i cink, posebno za one koji pate od njegovog nedostatka, kao i selen i folna kiselina. Ljudi greše pa uzimaju more nekih vitamina koji nisu toliko značajni kao ovi. Mnogi su krenuli da uzimaju velike količine vitamina Ce. On je dobar, ali njega imamo dosta u hrani koju jedemo. A niko ne razmišlja o nedostatku vitamina De. To je suveren vitamin kada je reč o borbi sa virusom korona. On se smatra „ubicom” virusa i obavlja detoksikaciju organizma. Kad je nekome organizam već zatrovan, on sav vitamin De koji ima u organizmu troši na to da se izbori sa problemom koji ima, pa kada dobije kovid 19, on nema više zaliha ovog vitamina da se bori protiv bolesti – pojašnjava dr Kamenov.

Ljude zanima i da li mogu da se predoziraju vitaminom De, budući da ga mnogi uzimaju otkada je krenula epidemija kovida 19. Naš sagovornik naglašava da bi morala da se uzima sto puta veća doza ovog vitamina da bi se neko predozirao.

– Na tržištu ima i skupih i jeftinijih preparata. Treba imati na umu da ne mora da znači da je, ako je nešto skupo, to i dobro. Ipak, sve ono što ima dozvolu da može da se nađe u apotekama znači da je prošlo kontrolu i da je bezbedno za korišćenje. Hrana koju jedemo je isto važan faktor. Otac medicine Hipokrat je govorio da sve bolesti potiču iz creva. To je potpuno tačno. Ljudi se uozbilje tek onda kada dobiju neku autoimunu bolest, problem sa štitastom žlezdom, dijabetes, karcinom... A sve su to mogli da izbegnu da su na vreme počeli da se bave sobom – napominje naš sagovornik.

Koliko god delovalo da svi napamet znaju kako treba da se hrane, mnogi to ne čine zato što nemaju vremena za kuvanje, pa često posežu za brzom i prerađenom hranom, koju organizam jednostavno rečeno – ne voli. Dr Kamenov ističe da bismo na meniju stalno morali da imamo povrće i voće, a povremeno i meso, s tim što treba voditi računa da te životinje nisu zatrovane koncentratima ili da su im davani antibiotici i druge supstance radi bržeg rasta. Najzdravije meso je jagnjetina ili jaretina, jer te životinje po pravilu jedu zdravu hranu.

– Imunski sistem organizma se ili izbori sa koronom ili ga ona ubije. Vitamin De može pomoći da se u ranoj fazi savlada virus. On je tu najefikasniji – da ne dozvoli da se virus razmnoži. Ne treba čekati da dođe do jake reakcije organizma. Kada se virus umnoži, onda ćelijski odgovor organizma može da bude žestok i ubitačan, jer on „misli” da nas spasava tako što ubija naše ćelije. Ovaj virus se drugačije ponaša od onoga kako su lekari mislili da će biti. Ko preleži koronu, ima antitela, koja mogu da nestanu posle tri meseca. Tu su memorijske ćelije za koje pretpostavljamo da će se aktivirati kada zatreba, bez obzira na to što tako kratko traju antitela. Ali, treba imati na umu da ni memorijske ćelije nisu dovoljno dobre ako tako brzo blede antitela – pojašnjava dr Kamenov.

Već je poznato da su stariji ljudi ugroženiji ako dobiju koronu, dok se kod dece to retko dešava. Naš sagovornik potvrđuje da deca ne obolevaju često, a da ga, ako ih pogodi, lako prebole jer imaju takozvani dobar nespecifični imunitet.

– Ima dosta slučajeva da roditelji dolaze i traže savet šta da rade sa detetom koje je stalno prehlađeno, kašlje, kija, jednostavno rečeno propada. Kada ih pitam šta je sa detetom, kažu ništa, osim što slabije jede i što ga na silu teraju da ima neki obrok. Jednostavno, ne prepoznaju da dete ima ozbiljan problem. Teraju ga da pije mleko, a ono ne želi jer mu ne prija. Stalno mu daju antibiotike, a ono nikako da ozdravi. Kada kažem roditelju da mora da se povede računa o imunitetu deteta i šta treba da se uradi, dešava se da mi kažu: „Meni je lakše da prima injekcije, mirnija mi je glava.” To je grozno. U Srbiji se slabo bavimo kvalitetom zdravlja. Umesto da se nekome popravlja otpornost organizma, leče mu posledice. Osobi koja je malokrvna daje se gvožđe, a dešava se da ona i dalje nije dobro jer ima drugi problem. Niko se ne bavi ljudima koji, na primer, imaju problem sa ekcemima, promenama na licu, i jedino ih savetuju da mažu neke kreme... To su samo simptomi iza kojih se mogu kriti ozbiljni problemi – zaključio je dr Kamenov.