Svi troškovi kredita u kamati

Dobar odnos klijenta i banke podrazumeva mogućnost klijenta da proceni troškove kredita i depozita, kao i lakšeg poređenja različitih proizvoda. Pre nego što donesete odluku sa kojom bankom želite da ostvarite poslovni odnos, korisno je proveriti ponude nekoliko banaka, savet je Doerte Vajdig, predsednice Izvršnog odbora Prokredit banke. Bilo da se interesujete za podizanje kredita ili želite da položite na štednju svoju ušteđevinu, neophodno je znati kolika je efektivna kamata.
Efektivna kamatna stopa (EKS) jeste način iskazivanja svih troškova vezanih za kredite ili depozite u jednom broju. Ona predstavlja trošak kredita ili depozita na godišnjem nivou kao procenat glavnice. Efektivna kamata uključuje i naknade i troškove koji se plaćaju na račun radi dobijanja kredita (kao što su provizija na neotplaćeni iznos kredita, troškovi osiguranja kredita, procesiranja kreditnog zahteva, i slični troškovi). Zato je ona viša od nominalne kamate koja se navodi u ugovoru o kreditu. U određenom smislu, troškovi i provizije su pretplaćena kamata ili kamata koja dospeva kada se kredit zatvori. Neke banke naplaćuju niže nominalne kamate, ali veće provizije od drugih banka. Zato je veoma važno imati informaciju o EKS, jer ona obezbeđuje koristan način poređenja ukupnih troškova kredita.

Kada je reč o standardnom ugovoru o kreditu, na visinu EKS utiču tri faktora: nominalna mesečna kamatna stopa, nadoknade i rok otplate. Provizija na isplatu kredita ima veliki uticaj na kratkoročne kredite, dok se za dugoročne kredite EKS ističe nasuprot nominalnoj kamatnoj stopi. Bez dodatnih provizija, EKS je jednaka godišnjoj nominalnoj kamatnoj stopi i dospeće nema uticaja na efektivnu stopu.

Efektivna kamata za depozite uključuje sve troškove depozita koje snosi klijent. Na visinu efektivne kamatne stope utiču nadoknada za vođenje računa, provizija na otvaranje računa, nominalna kamatna stopa i rok dospeća. Kada se dodatne provizije koje snosi klijent uzmu zajedno sa depozitom, nominalna kamata je viša od efektivne stope.

Metod izračunavanja EKS nije unifromisan, a najustaljeniji je Asocijacije međunarodnih dilera obveznicama. Ovaj metod je od 2000. godine obavezujući za sve finansijske institucije zemalja Evropske unije, te ga primenjuje i Narodna banka Srbije.

Kompleksnost kreditnih i debitnih proizvoda obično otežava procenu ukupnog troška kredita ili prinosa na štednju koji je moguće ostvariti. U velikom broju proizvoda i usluga koje banke nude nije uvek lako uporediti šta dobijate korišćenjem koje usluge. Stoga velika odgovornost leži na bankama da informišu klijenta i da vode računa o njegovom najboljem interesu.

Svaka dobra banka mora da neguje fer odnos prema klijentima. Njena je obaveza da sve troškove prikazuje jasno i nedvosmisleno, a u praksi to znači da svaki ugovor o kreditu treba da sadrži plan otplate koji jasno pokazuje sve elemente otplate značajne za klijenta, uključujući datum isplate kredita ili tranše, iznose kredita, datume svake pojedinačne rate, glavnicu i kamatnu stopu svake rate i preostali deo kredita po otplati svake rate. Na ovaj način klijenti dobro znaju šta plaćaju, a efektivna kamatna stopa služi kao lakši način da se iskaže trošak kredita. Tako banka sa klijentima neguje odnos dobrih komšija i partnera koji se međusobno poštuju, a ne samo jednokratnu finansijsku pozajmicu.