Novi putevi – veći privredni rast

Ako se privreda postepeno oporavi od pandemije, fiskalni prostor bi trebalo usmeriti na javna ulaganja, što će biti od presudne važnosti za podršku rastu. Ovo je preporuka Međunarodnog monetarnog fonda za budžet koji se upravo kreira za 2021. godinu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture planira nastavak investicija u infrastrukturne projekata u ukupnom iznosu od 210,8 milijardi dinara, i to samo u narednoj godini, kažu u ministarstvu za „Politiku”.

Dakle, 2021. će se ulagati u Fruškogorski koridor (14,8 milijardi dinara), obilaznicu oko Beograda od Ostružnice do Bubanj Potoka (6,8 milijardi dinara), nastavak izgradnje auto-puta Čačak–Požega (13,5 milijardi dinara), Moravskog koridora (36,2 milijarde dinara), auto-puta Beograd–Sarajevo (4,5 milijarde dinara) i brzu saobraćajnicu Ruma–Šabac–Loznica (sedam milijardi dinara). Planiran je i početak izgradnje puta Niš–Pločnik (100 miliona dinara) i ulaganje u niz regionalnih puteva.

U planu je i nastavak modernizacije pruge Beograd–Budimpešta (67,5 milijardi dinara). U izgradnju železničke infrastrukture i nabavku dizelmotornih vozova predloženo je da bude uloženo 11,9 milijardi dinara. Za realizaciju projekta železničke infrastrukture opredeljeno je devet milijardi dinara, a za obnovu pruge od Niša do Dimitrovgrada je planirano 600 miliona dinara.

Na spisku su i izgradnja nove luke u Beogradu (108 miliona dinara), kao i proširenje luka u Sremskoj Mitrovici (2,1 milijarda dinara), Smederevu (4,4 milijarde dinara), Bogojevu (47,6 miliona dinara dinara) i Prahovu (12 miliona dinara). Tu su i programi za vodosnabdevanje, preradu i prečišćavanje voda širom Srbije.

U resornom ministarstvu napominju da je rebalansom u vreme vanrednog stanja zbog virusa korona njihov budžet umanjen za 16,6 milijardi dinara. Fiskalni savet preporučuje da se ulaganja u infrastrukturu u 2021. povećaju za oko 0,5 procentnih poena BDP-a u odnosu na 2020. jer takvo ulaganje ima snažan antirecesioni karakter, podstiče privredni rast, što se na kraju vraća državi kroz veće budžetske prihode.

– Naše analize nedvosmisleno su pokazale da je povećanje moguće realizovati, budući da za to uveliko postoje spremni projekti. Uz to, porast ulaganja u infrastrukturu moguće je uglavnom finansirati u okviru postojećeg budžetskog prostora za javne investicije bez ugrožavanja ciljanog deficita od oko dva odsto BDP-a u 2021. To bi se postiglo smanjenjem ekonomski manje produktivnih rashoda za vojsku i policiju do nivoa od 0,3 odsto BDP-a, čime bi se i nivo i struktura javnih investicija prilagodili izdvajanjima u zemljama centralnoistočne Evrope. Takođe, preporučujemo da se i u okviru izgradnje infrastrukture napravi bolja selekcija projekata (izgradnja sportskih objekata u uslovima ograničenog fiskalnog prostora sigurno sada ne spada u prioritete) – navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

Pojačana izgradnja infrastrukture u 2021, ukoliko to epidemiološka situacija dozvoli, višestruko je važna. Između ostalog, ovo je i najbolji vid javne potrošnje za privredni oporavak. Fiskalni savet ističe da će ova kriza snažno umanjiti strana direktna ulaganja u Srbiju, koja su u prethodnim godinama bila važan pokretač privrednog rasta. Povećano ulaganje države u infrastrukturu bi u kratkom roku nadomestilo deo gubitka ovih investicija.

Uticaj pandemije

Inicijalnim budžetskim planovima u 2020. predviđene su javne investicije od oko 260 milijardi dinara. Izbijanjem pandemije, planovi kapitalnih rashoda su umanjeni za oko 30 milijardi dinara.

– Kako bi se izbegle greške prethodne krize, javna ulaganja u infrastrukturu ne bi smela dodatno da se smanjuju. Javne investicije, pogotovu izgradnja infrastrukture, predstavljaju najkvalitetniji vid javne potrošnje – podstiču privrednu aktivnost u kratkom roku (kroz rast agregatne tražnje) i u srednjem roku (preko rasta agregatne ponude). Premda se odlaganjem infrastrukturnih projekata u kratkom roku može obezbediti prostor u budžetu za finansiranje tekućih ili vanrednih rashoda, održavanje manjeg obima javnih investicija moglo bi u srednjem roku da košta državu bržeg privrednog rasta – navodi Fiskalni savet, podsećajući da su kapitalni rashodi posle te krize smanjivani s oko 4,5 odsto BDP-a iz perioda pre krize na njihov najniži nivo od oko dva BDP-a u 2013. i 2014.