Naš Sizif

Istog dana, u petak, kada je obeležen Svetski dan izbeglica, dal` je slučaj il` namera, krenuo je i sezonski voz, poetično nazvan „Jadran ekspres“ a Hrvati izgubili od Turaka na penale. Na prvi pogled, tri odvojena događaja. A i nisu!

Trinaesta je Srbija u svetu po broju prihvaćenih izbeglica a prva u Evropi. Neka, (uzdah!) bar smo po nečemu prvi u toj Evropi. Valjda to govori nekome nešto van Srbije.

Što se voza tiče, on će iz Beograda, sa stajanjem u Kninu, celog leta, petkom, juriti ka Jadranu sa turistima iz Srbije. Ide sezonski voz, a vraća se vlak. Subotom. Nek je sa srećom. A nije potrebna viza za Hrvatsku. Petlja jeste. Za prvo vreme.

U Beču, u 119. minutu Hrvati ugurali loptu Turcima iza leđa. I odmah počeli da slave. Gotovo, al nije! U 121. Turčin iz očaja opali po istoj i smesti je Pletikosi u rašlje. Kockasti tu odmah obnevide i ispromašuju sve u penal-ruletu. To se u fudbalu zove „sindrom prekinutog slavlja“.
Jedan od izbeglih Srba iz Hrvatske, smešten u izbegličkom kampu, u sobi tri sa tri, reče u petak po podne, pred kamerama, kako eto već punih 15 godina – ne živi. To jest, živi al’ kao da ne živi. Niko ga za voz do Knina nije ni pitao. Inače, povratna karta drugog razreda je 69 evra. Taj nema ni za kartu u jednom pravcu a kamoli za povratnu.

Izbeglica, sada kasirka kod pijace Đeram, a bila je davno profesor srpskohrvatskog pa srpskog jezika, tvrdi da je fudbal uopšte ne zanima. Gledala je Hrvate i Turke u fudbalskom dvoboju na smrt. Kaže da je na stadionu čula skandiranje – Za dom spremni! Zato su i otišli doma, tvrdi kasirka.

Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska su se potpisivanjem Sarajevske deklaracije u martu 2005. obavezale da će do kraja 2006. doneti trajna rešenja za povratak i integraciju izbeglih i prognanih. Nisu još, a stiglo i leto 2008.

Voz ka Splitu i Rijeci „Jadran ekspres“ nije u prvoj vožnji krenuo baš krcat. S kartom drugog razreda, pošto je bilo višak mesta, moglo je da se komotno njori, kao u kušetu. Prespavali putnici iz Srbije utakmicu Hrvatska – Turska, na teritoriji Hrvatske. A i bolje da je tako. Da ne ispadne da kroz Hrvatsku prolaze i dremljivo ćute. Da ne navijaju za Hrvate, moglo bi da se protumači. Ili da su naklonjeni Turcima... U Mostaru, koji nije ni u Hrvatskoj ni u Turskoj, bilo je uličnih nereda i razbijenih glava – povod, ista ta fudbalska utakmica.

Bilo je još zanimljivih vesti tog dana. Na primer, da je konačno uhapšen izvesni Marko M. iz Požarevca koji je pre neki dan surovo pretukao desetogodišnjeg dečaka. To nije onaj Marko M. na koga svi prvo pomisle. To je neki drugi Marko M. a desetogodišnjak jeste baš taj, pretučeni. I još vest da je Dragan Hadži Antić postao glavni i odgovorni urednik RTV Bor. To jeste onaj Hadži Antić jer su njemu objavili celo a ne skraćeno prezime! Na prvi pogled ova dva događaja nemaju veze s ona prva tri. A i imaju. Sve zavisi. Turska igra sledeću utakmicu protiv Nemačke. I jedni i drugi su nam bili okupatori. Za koga da navijam? Setih se da počinje Vimbldon, a čuh i da su onom Sizifu koji je gurao kamen, neki naši na kraju objasnili – to nije onaj kamen!