Teška tema i lagana muzika

Na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta večeras u 20 časova premijerno će biti izvedena scenska kantata „Atlas” kompozitorke Anje Đorđević. Libreto je inspirisan knjigom „Teret – mit o Atlasu i Heraklu” autorke Dženet Vinterson, a sastoji se od fragmenata originalnog teksta i pesama koje su posebno za ovu kantatu napisali savremeni srpski dramaturzi Marija Stojanović, Minja Bogavac, Maja Pelević i Periša Perišić. Dirigovaće Premil Petrović, scenografiju i režiju potpisuje Aleksandar Denić, a kostime je osmislila Marija Jelesijević.

– Središnje tačke kantate „Atlas” su večite teme prapočetka, rađanja, bezbrižnosti detinjstva i lakoće odrastanja, bezuslovne ljubavi, sazrevanja, odvajanja i osamljivanja. Nismo hteli da lamentiramo kako je teško živeti, jer je to već tako, već da progovorimo o teretu, većem ili manjem, kojisvi nosimo i podnosimo svaki dan. Uprkos toj težini, moja muzika je melanholična i setna, uslovno rečeno lagana, kao neko lepo malo svetlo koje ukazuje da postoji izlaz – priča kompozitorka Anja Đorđević povodom večerašnje premijere.  

Naša sagovornica pripada generaciji naših mlađih kompozitora. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi Vlastimira Trajkovića. Komponovala je muziku za instalacije, pozorište, plesne predstave, a sarađivala i sa Goranom Bregovićem kao aranžerka i pevačica. Bila je članica ansambla „Marsija”, poznatog po izvođenju stare balkanske muzike, a jedna je od osnivača trija „Ravno nebo” koji je interpretirao muziku svojih članova (Anja Đorđević, Vladimir Pejković, Božidar Obradinović), uz minimum improvizacije. Dobitnica je Mokranjčeve nagrade 2002. godine za kamernu operu „Narcis i eho”, a njene kompozicije izvođene su na mnogim festivalima (međunarodna tribina kompozitora, BEMUS, BELEF, Ring-Ring, Festival u Kanjiži), kao i SAD, Austriji i Italiji.

Već duže vreme zanimajemuzičko pozorište jer, kako nam objašnjava, „muziku misli kroz glas”.

– Diplomirala sam na odseku za kompoziciju, izašla iz jedne ozbiljne institucije i prošla sve školske tehnike, ali ne želim da moja muzika bude zarobljena u jednom uskom akademskom svetu, već da komunicira i sa ljudima koji nisu iz ove struke. I kada sam koristila neke tradicionalne motive u svojim kompozicijama, trudila sam se da ne oponašam tradiciju već da taj materijal transponujem u neki svoj svet, meni uzbudljiv i interesantan– kažekompozitorka opera „Mit o Evropi” i „Narcis i eho”, i autorka muzike za pozorišne predstave „Barbelo, o psima i deci”, „Nevinost”, „Pred penzijom”, „Pseći valcer”, „Sluga dvaju gospodara”, „Tinejdž klub”.