Тешка тема и лагана музика

На Великој сцени Југословенског драмског позоришта вечерас у 20 часова премијерно ће бити изведена сценска кантата „Атлас” композиторке Ање Ђорђевић. Либрето је инспирисан књигом „Терет – мит о Атласу и Хераклу” ауторке Џенет Винтерсон, а састоји се од фрагмената оригиналног текста и песама које су посебно за ову кантату написали савремени српски драматурзи Марија Стојановић, Миња Богавац, Маја Пелевић и Периша Перишић. Дириговаће Премил Петровић, сценографију и режију потписује Александар Денић, а костиме је осмислила Марија Јелесијевић.

– Средишње тачке кантате „Атлас” су вечите теме прапочетка, рађања, безбрижности детињства и лакоће одрастања, безусловне љубави, сазревања, одвајања и осамљивања. Нисмо хтели да ламентирамо како је тешко живети, јер је то већ тако, већ да проговоримо о терету, већем или мањем, којисви носимо и подносимо сваки дан. Упркос тој тежини, моја музика је меланхолична и сетна, условно речено лагана, као неко лепо мало светло које указује да постоји излаз – прича композиторка Ања Ђорђевић поводом вечерашње премијере.  

Наша саговорница припада генерацији наших млађих композитора. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Властимира Трајковића. Компоновала је музику за инсталације, позориште, плесне представе, а сарађивала и са Гораном Бреговићем као аранжерка и певачица. Била је чланица ансамбла „Марсија”, познатог по извођењу старе балканске музике, а једна је од оснивача трија „Равно небо” који је интерпретирао музику својих чланова (Ања Ђорђевић, Владимир Пејковић, Божидар Обрадиновић), уз минимум импровизације. Добитница је Мокрањчеве награде 2002. године за камерну оперу „Нарцис и ехо”, а њене композиције извођене су на многим фестивалима (међународна трибина композитора, БЕМУС, БЕЛЕФ, Ринг-Ринг, Фестивал у Кањижи), као и САД, Аустрији и Италији.

Већ дуже време занимајемузичко позориште јер, како нам објашњава, „музику мисли кроз глас”.

– Дипломирала сам на одсеку за композицију, изашла из једне озбиљне институције и прошла све школске технике, али не желим да моја музика буде заробљена у једном уском академском свету, већ да комуницира и са људима који нису из ове струке. И када сам користила неке традиционалне мотиве у својим композицијама, трудила сам се да не опонашам традицију већ да тај материјал транспонујем у неки свој свет, мени узбудљив и интересантан– кажекомпозиторка опера „Мит о Европи” и „Нарцис и ехо”, и ауторка музике за позоришне представе „Барбело, о псима и деци”, „Невиност”, „Пред пензијом”, „Псећи валцер”, „Слуга двају господара”, „Тинејџ клуб”.