Vlaga načela Spomen-kuću Stepe Stepanovića

Ispucali zidovi, sa nekih delova fasade kuće otpao kreč, u drvenim gredama žižak, a vlaga se uvukla u unutrašnjost soba. Tako sada izgleda spomenik kulture od velikog značaja i rodna kuća jednog od najistaknutijih srpskih vojskovođa – Stepe Stepanovića. U boljem stanju nije ni ambar koji je takođe na ovom placu u Vrčinskoj ulici broj 1 u Kumodražu. Pukotine na zidu vidljive su po sredini ovog pomoćnog objekta. Kuća i ambar od zemlje i drvenih greda, zidani u takozvanom bondručnom sistemu gradnje, obnovljeni su 2014. godine, ali uprkos tome oštećenja na objektima su se uveliko pojavila. Uzrok je, najverovatnije, pojava klizišta u tom delu Kumodraža.

Do pre nekoliko meseci Stepina kuća bila je u nadležnosti opštine Voždovac na čijoj se teritoriji i nalazi. Ali je zbog svog značaja, kako kaže Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, prešla u ruke muzeja.

– Kuća je u stanju koje zahteva detaljna i temeljna ispitivanja. Prvenstveno mora da se utvrdi u kakvom je stanju zemljište na kome se ona nalazi. I kuća i ambar su smešteni na nizbrdici koja vodi ka obližnjem potoku, a upravo na tom delu se javilo klizište. Zbog toga se u podrumu pojavila vlaga. Ona se uvukla u drvene stubove i grede, a preko njih i u zemljane podove i zidove u gornjem delu kuće. Neki od tih stubova jesu zamenjeni prilikom obnove 2014. godine, ali bez obzira na to oni su sada načeti vlagom – objašnjava Medakovićeva.

Prvo što upada u oči kada se kuća pogleda izbliza jesu odvaljeni delovi kreča i pukotine na zidovima. To jeste najviše vidno, ali je najmanje štetno. Ovo nije najveći problem i on se da brzo popraviti. Bitno je da se otkrije pravi uzrok i nađe rešenje za njega.

– Zbog toga se rekonstrukcija i sanacija mogu uraditi tek kada se proceni kakva je aktivnost zemljišta, odnosno kada se uradi detaljna tehnička dokumentacija. Nakon toga krenuće se u obnovu, ali po uslovima koje propiše Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Ovo jeste duži put, ali se nadamo da ćemo na kraju naći pravo rešenje kako bismo ovaj objekat sačuvali od daljeg propadanja i za buduće generacije – rekla je Medakovićeva.

Da bi se koliko-toliko situacija sada držala pod kontrolom, u prostorije kuće ubačeni su specijalni uređaji za odvlaživanje vazduha.

Kuća vojvode Stepe jeste prešla u nadležnost muzeja, ali je nedavno opština Voždovac u svom budžetu opredelila sredstva za ovaj objekat u iznosu od 220.000 dinara. Sredstva će, kako je rečeno u opštini, biti upotrebljena u tehničko opremanje kancelarije kustosa i uvođenje video-nadzora, a sve u dogovoru sa Muzejom grada.

Uprkos svim nevoljama, Spomen-kuća Stepe Stepanovića otvorena je svakog dana, osim ponedeljkom, od 10 do 16 časova. U kući posetioci mogu da obiđu tri prostorije. U njima se nalazi mini-postavka, a među eksponatima je i kofer za koji se pretpostavlja da je pripadao Stepi Stepanoviću. O istoriji kuće i životu našeg slavnog vojvode posetioce upoznaje vodič.

– Nadamo se da ćemo u saradnji sa svim relevantnim institucijama naći zajedničko rešenje za Spomen-kuću Stepe Stepanovića – rekla je Medakovićeva.

Veliki arhitektonski značaj kuće

Kuća u kojoj se rodio Stepa Stepanović podignuta je sredinom 19. veka. Po svojim graditeljskim karakteristikama pripada tipu starije moravske kuće, kakve se sredinom 19. veka veoma često podižu u selima beogradske okoline. Kao primerak narodne arhitekture, rodna kuća vojvode Stepe ima arhitektonske i etnografske vrednosti čiji značaj raste, s obzirom na mali broj očuvanih kuća ovoga tipa u bližoj okolini Beograda, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Osnova joj je pravougaona, dimenzija 10 sa 8 metara, i sastoji se od tri prostorije: „kuće”, sobe i sobice. Zidana je u bondručnoj konstrukciji sa ispunom od čatme, dok su temelji od lomljenog kamena. Krov je četvoroslivan, prvobitno pokriven šindrom koju danas zamenjuje crep. Kuća je obeležena spomen-pločom.

Vojskovođa i pobednik

Vojvoda Stepa Stepanović (1856–1929) bio je jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa. Rodio se 11. marta u porodici Radojke i Ivana Stepanovića u Kumodražu. Kako je bio krhke građe i slabašan, u porodici je odlučeno da bi ga trebalo poslati na škole. Upisao je gimnaziju, a potom i Artiljerijsku školu. Iskazao se u srpsko-turskim ratovima i odatle je krenula njegova uspešna vojna karijera. Čin vojvode stekao je vojničkim veštinama koje je iskazao u ratovima od 1876. do 1918. godine. U dva navrata bio je i ministar vojske. Posle Radomira Putnika, u najvećoj meri je zaslužan za utvrđivanje i sprovođenje organizacione osnove srpskih oružanih snaga. Najveći vojni uspeh vojvode Stepe bio je proboj Solunskog fronta, što ga je uvrstilo u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata. Bio je komandant slavne Druge srpske armije, vojskovođa i pobednik sa Jedrena, Cera, Kolubare, Puste Reke i Solunskog fronta. Godinu dana po završetku rata povukao se iz aktivne službe.

Ispratila ga Vila

Stepa Stepanović bio je poznat po svojoj skromnosti. Nikada nije jurio za privilegijama, iako je za svoju hrabrost i požrtvovanost dobio tridesetak odličja. Smatrao je da se otadžbini mora dati sve, a od nje ne sme uzeti ništa. Kada je, kako nam je pričala njegova unuka dr Ivana Lučić, odlazio u penziju iz aktivne službe, tražio je samo da mu dopuste da sa sobom povede ostarelu kobilu Vilu. Želja mu je ispunjena.

Vila ga je, kako stoji u nekim istorijskim spisima, nadživela i kola sa njegovim kovčegom vukla do groblja.

Umro je u Čačku 27. aprila 1929. godine. Sahranjen je u grobnici koja gleda na Cer, a njegovoj sahrani prisustvovao je i kralj Aleksandar Karađorđević.