Optužbe da Srbija vodi hibridni rat protiv BiH

Od našeg stalnog dopisnika

BANjALUKA – „Protiv BiH se uveliko vodi hibridni rat”, tvrdnja je kojom Denis Bećirović, delegat u Domu naroda parlamentarne skupštine BiH iz opozicionog SDP-a, izabranim zvaničnicima u Sarajevu ukazuje na „opasnost po zemlju” koju, kako kaže, izaziva – Srbija. Bećirović, naime „raskrinkava” navodne namere Srbije koja, tvrdi on, ima cilj da BiH postepeno učini nesposobnom za odbranu nezavisnosti i teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Dok pokušava da „ogoli” namere Beograda, Bećirović se poziva na mišljenja „nekih” koji su mu rekli da je operacionalizacija tog plana došla u četvrtu fazu.

Svojim tvrdnjama Bećirović je dao i institucionalni oblik, predloživši inicijativu u Domu naroda po kojoj Savet ministara BiH u roku od tri meseca treba da pripremi analizu o „vođenju hibridnog rata protiv BiH s predlogom mera za efikasnije sigurno delovanje i jačanje državnih kapaciteta odbrane”. Srbija, uverava u to Bećirović, protiv BiH vodi politički, diplomatski, medijski i psihološki rat, ali sve češće uplitanje vidi i od strane Hrvatske. Kaže da BiH „mora odgovoriti na takve pretnje”, pa u pomoć poziva – međunarodnu zajednicu.

Inače, u poslednje vreme se sve češće čuju pretpostavke da bi se međunarodna zajednica mogla snažno angažovati u BiH na ustavnim reformama, a zvaničnici u RS ističu da se aktivno radi na tome da se u skladu s predlozima Sarajeva, kao i minulih godina, tim procesom ojačaju organi BiH, na štetu entiteta. „Nismo mi naivni da ne vidimo o čemu je reč”, kaže Bećirović.

On dalje razrađuje vlastite teze tvrdnjama kako, „na bazi dostupnih izveštaja i navoda ljudi koji se bave tom problematikom, postoji dosta indicija da obaveštajne agencije iz Srbije vode hibridni rat protiv BiH”. On brine i zbog „mnoštva takozvanih kulturnih centara u RS i Srbiji koji pod plaštom razvoja kulture i odnosa između srpskog i ruskog naroda, vrlo subverzivno i obaveštajno deluju u korist Srbije i Rusije”. Srbija je, kaže, usvojila Strategiju nacionalne bezbednosti „u kojoj je deo BiH, tačnije entitet RS, tretiran na način kao da je reč o Vojvodini”.

Sarajevski mediji se pitaju da li se protiv BiH zaista vodi hibridni rat, pa su konsultovali Miralema Kapetanovića, iz oblasti bezbednosti, koji na to pitanje odgovora potvrdno, pa kaže da su mete raznolike – od političkog, bezbednosnog, pravosudnog, ekonomskog sektora, „sve do pokušaja ugrožavanja bosanskohercegovačkog identiteta od strane susednih država”.

Potpredsednik Skupštine RS Milan Petković kaže za „Politiku” da se za Srbiju može reći prevashodno da vodi mirnodopsku politiku, usmerenu isključivo na pomoć BiH.

„Možda Bećirović hibridno ratovanje prepoznaje u tome što su uz pomoć Srbije zaposleni radnici u Drvaru. Srbija na sve načine pomaže BiH, oba entiteta. Sarajevo ne skriva svoje strateške namere za centralizaciju BiH. Sve vreme lobiraju i vrše pritisak na visokog predstavnika, želeći da prikažu Srbe kao loše momke. Sve dok Srbija stoji na poziciji garantovanja Dejtonskog sporazuma, nekima će za dnevnu politiku zgodno doći opaske o navodnom uplitanju. Srbija se zarad dugoročnih ciljeva Bošnjaka uvlači u dnevnu politiku s kojom nema nikakve veze”, kaže Petković.

Novinar „Večernjeg lista”, izdanja za BiH, inicijativu Bećirovića opisao je kao deo „velikobošnjačkog projekta” koji se nastoji realizovati u BiH, a do kojeg put vodi kroz kompromitovanje i ućutkivanje Zagreba i Beograda.

„Setimo se navodne afere, izmišljene u Sarajevu, da su hrvatske službe vrbovale selefije kako bi kompromitovali bošnjačku stranu i jadne selefije. Ta podvala u režiji AID-a (bošnjačka ratna služba), to jest paraobaveštajne službe u okviru Obaveštajne službe BiH, plasirana je dan pre posete premijera Plenkovića Hrvatima u BiH. Taj sitni detalj govori koliko je ta priča o uplitanju providna i čemu je namenjena”, kaže Krešić za naš list.

On dalje navodi kako su pokušaji da se srpska i hrvatska strana stave u kontekst ruskih agentura napravljeni samo ne bi li najznačajnija svetska sila Srbe i Hrvate stavila u nemilost, a ispunila političke ciljeve Bošnjaka. A te ciljeve, ističe, Izetbegovićev SDA vidi kroz deklaraciju Alije Izetbegovića, a SDP i druge, kako oni kažu – probosanske stranke, kroz dominaciju većine, a stvari se svode na jedno te isto.