O ljubavi s ljubavlju

Još u uvodnom napisu o ovogodišnjem 71. Berlinskom festivalu, koji bi u ovo doba lokdauna i korone trebalo da se održi u dve faze – u martu (preko striming platforme) i junu (uživo?), najavljeno je da u glavnom takmičarskom programu ovog puta dominiraju filmovi nemačkih i francuskih produkcija i koprodukcija. Sužena (filmska) Evropa na dve najmoćnije i najbogatije evropske zemlje ili je ovo ipak puki slučaj u sferi festivalskog programiranja iznuđen pandemijskim okolnostima? Pokazaće buduće filmsko vreme.

Već prvog dana Berlinala viđena su i prva dva nemačka takmičara za „Zlatnog medveda”, filmovi „Fabijan ili Šetnja do pasa” plodotvornog autora Dominika Grafa i „Ja sam tvoj čovek” slavne glumice i rediteljke Marije Šrader. Zanimljivo, ali Grafov film nije moguće gledati na zvaničnoj striming platformi festivala (neće biti moguće tako gledati ni debitantski film nemačkog glumca Danijela Brila „Susedna vrata”) jer vlasnici svetskih prava nisu dali odobrenje za to. Ali, jesu dali zeleno svetlo da se link filma pošalje odabranim akreditovanim kritičarima za gledanje na malim formatima. Na velikom platnu, sada u martu, gledaće ga samo članovi zvaničnog žirija.

Za ovakvu odluku nije dobijeno nikakvo detaljno objašnjenje. Možda se odgovori kriju u činjenici da je radnja filma smeštena u 1931. godinu, praskozorje eksplozije nacizma i svega onog što je potom sledilo, pa bi šire onlajn prikazivanje u ovom trenutku moglo da izazove svakojake polemike unutar nemačkog društva, a da pritom bioskopski gledaoci nisu imali šanse da ga vide. Šta god da je razlog, potpisnici ovih redova je bilo omogućeno gledanje ovog Grafovog gotovo četvoročasovnog filmskog dela, nastalog u njegovoj slobodnoj adaptaciji istoimenog autobiografskog dela Eriha Kestnera, jednog od najznačajnijih romana iz period Vajmarske republike, što predstavlja dodatni izazov jer se otvaraju i mnoge paralele s današnjim zloćudnim svetom.

Dominik Graf adaptira Kestnerovu duboko tužnu autobiografiju hladne glave. Njegov stil je i hladnokrvno žustar i utišano melanholičan istovremeno dok pripoveda o neostvarenom mladom piscu Jakobu Fabijanu, njegovom bogatom obrazovanom prijatelju Štefanu Labudeu i velikoj Fabijanovoj ljubavi Korneliji – pravnici kojoj se iznenada nasmešila blistava glumačka karijera. Dok pripoveda o godinama dekadencije, razvrata, javnih kuća, umetničkih ateljea, barova i raspojasanog noćnog života obavijenog dimom, seksom, drogama, muzikom i plesom, a istovremeno i narastajućim siromaštvom i besposlenošću. Dakle, dok svoje filmske junake – mlade nemačke intelektualce i njihove sudbine stavlja u širi kontekst stanja društva tik pred dolazak Hitlera i njegovih nacionalsocijalista na vlast. Kornelija je jedini zračak nade u Fabijanovom raspadajućem postojanju. Njegova fatalna ljubav ometena „višim silama”, ali i praznim frižiderom i raspadnutim snom o sreći...

Nemački film „Ja sam tvoj čovek” Marije Šrader, s oznakom podrške „Paramaunta”, na zabavan način kreće se putanjom komično-tragične priče o pitanjima ljubavi, čežnje i onoga što čoveka čini čovekom. Glavna junakinja Alma, naučnica u berlinskom muzeju Pergamon, u ime pribavljanja sredstava za istraživački rad pristaje da tri nedelje živi sa humanoidnim robotom, koji je prilagođen njenom karakteru i potrebama. Humanoid Tom je algoritamski osmišljen tako da bude Almin savršen životni partner koji će je učiniti uravnoteženom i srećnom. Zabavljajući gledaoce serijom komičnih nesporazuma između Alme i Toma, Šraderova otvara i pitanja stvarnih ljudskih težnji i čežnji. Onih, neometenih naukom i savremenim istraživanjima...

Od prvih viđenih takmičarskih filmova 71. Berlinala ipak se izdvaja francusko-libansko-kanadski film „Kutija uspomena” Joane Hadžitomas i Halila Horeige, autorskog para čija su prethodna dela, baš kao i u slučaju ovog novog filma, preispitivala ulogu sećanja u stvaranju slika i pisanju savremene istorije. I „Kutija uspomena” pokazuje njihovo interesovanje za emocionalne procese povezane s ratnom traumom, samo što je ovog puta stvar daleko intimnija. Film je nastao na osnovu ličnih prepiski i audio i video snimaka Hadžitomasove, ali i Halilovih ratnih fotografija iz perioda građanskog rata u Libanu osamdesetih godina prošlog veka.

Upravo ti arhivski materijali čine i grade priču o Maji, koja je postala kanadski državljanin i njenoj ćerki Aleks, koja će igrom slučaja – otvaranjem paketa pristiglog iz Libana, uroniti u zabeležena tinejdžerska sećanja svoje majke. Autorski par se poigrava s narativom povezujući Aleksinu estetiku društvenih mreža sa fizičkim prisustvom fotografija i snimaka iz mladosti njene majke Maje. Stvara se tako emotivno i vizuelno moćno filmsko delo o ljubavi u vreme rata i otključanim tajnama skrivene prošlosti...

Juče je viđen i „Upoznavanje”, novi film južnokorejskog veterana Hong Sangsua. Od svega 66 minuta, u tri dela i u crno-beloj tehnici. Ovaj film programiran na strimingu za 1. mart, ima oznaku embargo za pisanje o njemu do danas u 16 časova. O njemu, zato, neki drugi put...