KST ‒ decenije dobrog noćnog provoda

Malo ko je mogao da pretpostavi da će se iz stotina budućih arhitekata, građevinaca i elektrotehničara, za koje je oduvek važio stereotip da ih ne interesuje ništa osim knjige i nauke, izdvojiti grupa entuzijasta i osnovati legendarni Klub studenata tehnike. Jednostavno KST – svojevrsnu instituciju kulture, umetnosti, ali pre svega zabave i noćnog provoda, jedinstveni dom mladih ljudi koji je obeležio drugu polovinu prošlog i početak novog veka.

KST je oduvek bio mesto okupljanja ljubitelja muzike, ali i pozorišta, interesantnih tribina, modnih revija, svih oblika zabavljanja i razbibrige koji su akademcima u pauzama između predavanja i ispita i te kako bili potrebni.

Budući kulturološki fenomen Beograda proradio je davne 1952, ali ga je tek dve godine kasnije zvanično „priznao” Rektorat Visoke tehničke škole. Od tog momenta usledile su decenije sve veće popularnosti a za kormilom KST-a smenjivale su se generacije studenata. Malo pre izbijanja pandemije virusa korona, 2019. godine proslavio je 65 godina postojanja, a danas su gotovo svi „kaesteovci” uvereni da će mu se stara slava vratiti čim ovo zlo prođe.

Od samog početka KST je bio magnet za poznate gradske „face”, velike zavodnike i najlepše devojke Beograda, glumce, muzičare, profesore univerziteta... Najsjajnije zvezde domaće i inostrane muzičke scene nastupale su u KST-u. Nije slučajno da su u prepunom klubu prvi takozvani unplugged koncert na Balkanu (bez električnog razglasa) održali Goran Bregović i Željko Bebek, promovišući tako album „Bitanga i princeza”. Nastupali su tamo i „Riblja čorba”, braća Jelić, „Haustor” i mnogi drugi muzičari koji su u tim trenucima bili na vrhuncu slave. Više decenija Klub studenata tehnike bio je i koncertna sala, i diskoteka, i pozorišna scena, i mesto popularnih predavanja, nastupa komičara poput legendarnog Ljube Moljca.

‒ Na vrhu popularnosti KST više nije mogao da primi sve zainteresovane za noćni provod pa je uprava bila prinuđena da uvede propusnice. Studenti Građevinskog, Arhitektonskog i Elektrotehničkog fakulteta bili su u prednosti, naravno i ženska populacija, a mi ostali morali smo da se dovijamo kako bismo došli do toliko tražene propusnice ‒ priseća se beogradski ugostitelj Srđan Brajović.

Otkriva da je jedan od razloga što je 1981. godine upisao Saobraćajni fakultet bio i taj da bi kao student Beogradskog univerziteta mogao lakše da dođe do članske karte. Ne skriva i da je, čim je došao do tog vrednog dokumenta, pomalo zapostavio učenje.

‒ Odlazak u KST bio je kao neka revolucija posebnosti, osećaja pripadnosti i dobre muzike. Bio je to prostor koji ne razlikuje boju kože, ne priznaje „dubok džep” ni drugačije jezike. U moje vreme glavni dani za izlazak bili su četvrtak i nedelja, jer tada se okupljao sam krem takozvanog novog talasa. Obezbeđenje na vratima nisu držale ni „volje” ni „nevolje”, već dva burazera u poznijim godinama koji su harizmom čuvali red, a jedino „oružje” koje su imali bile su legitimacije bivših „supovaca” ‒ seća se Brajović.

Redovni posetioci KST-a pamte i da je pored vrata kluba sedeo i tada čuveni Ciga, rođen nekog davnog 13. januara. Tu činjenicu dovitljivi studenti koristili su da pod paravanom proslave Ciginog rođendana u stvari organizuju doček Srpske nove godine.

Veoma brzo, zahvaljujući angažovanju kreativne uprave, KST je postao poznat po različitim tematskim žurkama, ali i koncertima u bašti. Na klupskim „daskama” nastupali su Ljuba Tadić, Olivera Marković, Snežana Savić, Tanja Bošković, Petar Kralj i mnogi drugi majstori našeg glumišta. Nema sumnje da su muškom delu publike omiljene bile „Noći mode”, kada su improvizovanom pistom šetale najlepše devojke Beograda od kojih će neke docnije postati čuvene i tražene manekenke. Za to vreme, dok su lepotice mamile uzdahe, momci bi recitovali ljubavne stihove. Brucošijade su bile nešto što će svakako ostaviti dubok pečat u istoriji KST-a. Velike žurke bile su neka vrsta vatrenog krštenja za novopečene studente, ali i prilika da se opuste i druže pred dolazeće obaveze na fakultetima.

Za mnoge će u neizbrisivom sećanju ostati sada već čuveni KST-ov Prednovogodišnji maskenbal. „Kaesteovci” su se danima pripremali za ovaj događaj i smišljali u šta će da se pretvore. Svaki put je birana najbolja maska, a koliko je to sve bilo demokratično potvrđuje i slučaj profesora sa Elektrotehničkog fakulteta čija je maska jedne godine proglašena za najuspešniju.

Godine su prolazile, generacije studenata smenjivale jedna drugu, a Klub studenata tehnike živeo je svoj život. Ostao je kultno i kulturno stecište dobroćudnih noćobdija, akademaca, poznatih i nepoznatih posetilaca. Hroničari zbivanja na gradskim ulicama obeležavaju ga kao prvi pravi noćni klub na ovim prostorima, jer je radio do jutarnjih sati, ali i kao prvu ozbiljnu diskoteku u gradu.

Klub studenata tehnike posedovao je vrhunsko ozvučenje, a održavanje svih tih uređaja bio je „mačiji kašalj” za studente fakulteta specijalizovane za visoke tehnologije. Klub je mladim talentima pružao prostor za praktičnu primenu znanja iz oblasti takozvane tehnike spektakla. U bliskoj budućnosti mnogi od njih su se brinuli o nosačima zvuka u kasnije otvorenim modernim disko-klubovima i ustanovama kojima je bio potreban dobar razglas.

U KST-u se puštala i slušala raznolika muzika sa ploča i magnetofonskih traka nabavljenih u inostranstvu.

Nema sumnje da je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka KST bio klub velike popularnosti i ugleda ne samo u glavnom gradu ondašnje Jugoslavije. Takozvani klaberi iz više evropskih zemalja koji su posećivali Beograd nisu propuštali da barem jednu noć provedu u Klubu studenata tehnike.

Dokumentarac posvećen jubileju

Povodom 65 godina postojanja Kluba studenata tehnike Zoran Bulović snimio je dokumentarac koji je emitovan na RTS-u, u okviru popularne emisije „Trezor”. U filmu se pojavljuju i prisećaju veselih dana nekadašnji članovi uprave, tehnike, organizatori programa i voditelji KST-a: Biljana Vukadinović Mitrović, Miroslav Mladenović Miša, Radomir Bulat, Goran Ivanov, Radiša Kostić Kole, Dragutin Mišić Miške, Mihailo Mihailović Mika, Zlatko Ćoza, Dušan Stupar, Slobodan Pavićević Pavke, Goran Šakota, dr Mirjana Đurđević, Branko Đurđević Alfi, Ljiljana Janković, Bora Radojević, Miodrag Stojanović Mika, Peđa Ristić, Vasilije Perović i Toma Stojanović.

O svojim uspomenama govore i arhitekta Vlada Slavica, akademik Dejan Popović, dr Rade Milić, profesor Miomir Mijić, muzičar Žika Jelić, glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić, Goran Bregović, Momčilo Bajagić Bajaga, Arsen Dedić, rediteljka Mila Turajlić, novinar, rok kritičar i publicista Petar Peca Popović...