Prirodnjaci otkrili Galičicu

Stenje – U senci Ohrida, grada na istoimenom jezeru ostaju mnoge prirodne retkosti i znamenitosti kojima Makedonija zaista obiluje. Gotovo je apsurdno da Makedoncima, prirodne lepote njihove zemlje najčešće otkrivaju stranci, putnici i avanturisti.

Početkom ove godine, novinar i putopisac Kristofer Deliso je svoje oduševljenje Galičicom pretočio u medijsku kampanju koja je ovu planinu učinila nezaobilaznom turističkom destinacijom. Deliso je maršrutu Resen–Ohrid preko Galičice opisao kao jednu od najimpresivnijih u Evropi .

Oduševljenje Galičicom su i drugi turisti pretočili su u zanimljive putopise, a mnogi su objavljeni na veb stranicama svetskih turističkih agencija. Galičicu uglavnom opisuju kao oazu lepote, kao raj za dušu i oči.

Ona to i jeste jer je razmeđa između Ohridskog i Prespanskog jezera, stanište 1000 biljnih vrsta od kojih su mnoge endemske i jedan je od najstarijih nacionalnih parkova u Makedoniji.

Asfaltni put širine tri metara proteže se delom trase čuvene Via Ignacije, a sa mesta koje preseca Galičicu, istovremeno može da se uživa u panorami oba jezera. Strmina na ohridskoj strani Galičice je impresivnija jer se odande kao na dlanu vidi tirkizna površina Ohridskog jezera, ali po prizoru koji pruža, ništa manje, po lepoti ne zaostaje i strana koja natkriljuje Prespansko jezero.

Do podnožja planine najpodesnije je doći kolima, već pomenutim asfaltnim putem, do nadmorske visine od 1667 metara. S obzirom da na toj visini završava zeleni šumski pokrivač, kretanje ka vrhu (najviši se zove Magro 2.253 nadmorske visine), je posebno zanimljivo, jer se sa kamenitih visova pruža izuzetan pogled.

Sa ohridske strane na planinu može da se stigne biciklom, uređenom stazom koja je otvorena 1. juna ove godine. Za ljubitelje planinskog biciklizma, mesec dana ranije, 5. aprila proradila je takozvana frankofonska biciklistička staza koju su finansirali Francuzi. Ona je dugačka 6,3 kilometara i proteže se od Biljaninih izvora do sela Studeničište. Obe staze su već zaposeli ljubitelji ekstremnih sportova.

Ovog proleća Galičica je ugostila pedesetak svetskih prirodnjaka, eksperata za životinjske i biljne vrste, koji za potrebe Uneska tu prikupljaju podatke. Tu smo sreli bračni par Vasić, doktora Voislava i njegovu suprugu Olju iz Beograda. On je svetski ekspert za ptičji svet a supruga mu pomaže u faktografisanju stanja na terenu i usput bere i presuje raznovrsno bilje.

Od njih smo i saznali da su se na planini sreli sa kolegama iz Francuske, Grčke, Nemačke, Italije, koji takođe proučavaju elemente koji Galičicu čine posebnom. Ekipa nemačkih stručnjaka se bavi proučavanjem životinjskog sveta u oba jezera.

Većina istraživača odseda u motelu „Riva” u Stenju, poslednjem naselju prema Albaniji, selu koje je poznato po najdužoj jezerskoj peščanoj plaži u Evropi. U pomenutom motelu smeštaj i hrana su jevtiniji nego u Ohridu i obližnjem Resenu.

Galičica je tokom Prvog svetskog rata bila poprište krvavih bitki. Na njenim visovima vide se tuneli i podzemne prostorije u kojima su bili smešteni štabovi saveznika i potonjih pobednika ali i njihovih protivnika iz osvajačke Male antante.