Spasite Donji Milanovac

U svojoj dugoj istoriji Donji Milanovac je doživeo nekoliko seoba. Od Poreča na istoimenom ostrvu, 1832. godine, zbog teških uslova, a po naredbi i dekretu kneza Miloša, preseljen je na kopno i izgrađen po prvom urbanističkom planu u tek delom oslobođenoj Srbiji. Sinovi Poreča, veliki ljudi tog vremena – kapetan Tenka Stefanović, predsednik Praviteljstvujućeg saveta, i kapetan Miša Anastasijević – zdušno su zajedno sa velikim knezom pomagali da ova varošica, sedište Porečke nahije i Sreza porečko-rečkog, izraste u veliki slobodni ekonomski i geostrateški centar na Dunavu.

Tako je bilo sve do 1971. godine, kad je zbog izgradnje jednog od najvećih hidroenergetskih jezera potopljen, a s njim je nepovratno otišlo nekoliko stotina hektara plodnog zemljišta, naselja Dobra, Donji Milanovac, Mosna, Golubinje, Tekija. Izgradnjom HE „Đerdap 1” nestao je čitav jedan ekosistem. Nemali broj ljudi preminuo je od žalosti za svojim kućama i imanjem.

Sagrađena su nova naselja. Donji Milanovac, i ostala, uvek vezana za svoju reku. Izgrađene su i tri fabrike kao kompenzacija za izgubljeno zemljište, za ulov morune od kojeg su žitelji živeli i preživljavali. I nije bilo loše. Zahvaljujući izgradnji hotela „Lepenski Vir”, nosioca turističkog potencijala, i pomenutim fabrikama, živelo se, i to lepo. Snimani su filmovi, žalilo se zbog izgubljenog arheološkog blaga, ali neolitsko naselje „Lepenski Vir”, izniklo iz dubina reke, nastavilo je svoj život.

Sve do raspada bivše nam zemlje i nesrećne i pljačkaške tranzicije. Fabrike su nestajale po principu domino efekta, a ljudi odlazili trbuhom za kruhom. Nekadašnja nahija, srez, opština, danas je, zbog odliva stanovništva, na putu da izgubi i status mesne zajednice. Prošle godine, 24. februara, pred početak epidemije korone, usled olujnog vetra urušeni su gradski kej i marina. Žitelji Donjeg Milanovca mislili su da će i pored epidemioloških mera sanacija biti završena do ove godine, kada je trebalo svečano obeležiti pola veka od preseljenja i izgradnje novog naselja podno Glavice, Miroč planine, u neposrednoj blizini porečkog zaliva. Ali – ništa od toga.

Nije li ovaj kraj, koji je toliko dao za električnu energiju, time što HE „Đerdap” nije izvršila obavezu sanacije kažnjen da trajno nestane? U ime svojih sugrađana, apelujem na „Đerdap”, Elektroprivredu Srbije i sve nadležne državne strukture, od opštinskih do republičkih, da izvrše svoju obavezu. Samim tim i da spasu jedan prelepi kraj. Što pre, dok ne bude dockan.

Siniša Stojčić,
Donji Milanovac