Promene u Evroligi: pripreme za „rat” sa NBA

Novim sistemom licenci za učesnike koji je, pre tri dana u Berlinu, usvojila Skupština košarkaške Evrolige, došlo se do najveće promene u nizu novosti koje u poslednje vreme stižu iz vrha evropske klupske košarke. Deo tih promena zahvata i našu košarku koja, na iznenađenje svih, nije dobila ni trogodišnji ugovor za jedan klub ni ostala na tome da je predstavlja šampion od sezone do sezone. Moglo bi da se kaže da joj je, kao B licenca, pripala kombinacija te dve mogućnosti: od sezone 2009/2010. Srbiju će predstavljati tim koji u prethodne tri takmičarske godine sakupi najviše bodova prema tablici za rezultate u evrokupovima, Jadranskoj ligi (NLB) i srpskom prvenstvu.

Može biti da je novi model za Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju, Evroliga uvela samo u nameri da klubovi svake sezone igraju sa maksimalnim potencijalima, ali izostanak trogodišnjeg ugovora za našu košarku može da ostavi gorak utisak izigranosti kod ogromnog dela publike koja je poslednjih godina pratila čitave kampanje naših klubova i istaknutih košarkaških ličnosti za i protiv ugovora, tirade o koristi i šteti koju donosi NLB liga, dokazivanje ko radi u interesu naše igre pod obručima a ko samo za ličnu promociju, itd.

Kao što je Skupština Evrolige preko noći promenila uslove koje su najavljivali iz NLB lige i očekivali u našoj košarci, možda bi u promenama na evropskom nivou trebalo tražiti odgovor na pitanje kuda ide naša i regionalna klupska košarka. Da je u pozadini poslednjih dešavanja čvrsta ideja govori izjava prvog čoveka Evrolige Đordija Bertomeua koji kaže da je reč o „implementaciji strateških odluka koje zahteva vreme”.

Na Skupštini Evrolige izazvana je prava bura predstavljanjem novog modela po kojem je predviđeno 16 A licenci koje, uz ne previše stroge uslove, donose vremenski neograničene ugovore direktno vodećim evropskim klubovima. Bertomeuov predlog je dobio ubedljivu podršku od 25 glasova, ali pet delegata je bilo protiv, a tri uzdržana. Evroliga je usvojila i promene u sistemu takmičenja tako da se odrekla čak 40 utakmica u sezoni, skraćivanjem prvog kruga za 48 mečeva, sa 14 na samo deset kola (četvrtfinale prošireno sa borbe za dve na igru do tri pobede). Ta žrtva učinjena je zarad povećanja neizvesnosti mečeva.

U predvečerje dugo čekane Skupštine, dogodilo se i ujedinjenje sistema takmičenja Evrolige odnosno Udruženja nacionalnih liga ULEB, sa Svetskom košarkaškom federacijom (Fiba) čiji je sukob trajao čitavih osam godina. Čak su promenjena imena nadmetanja tako što su brisani nazivi ovih organizacija pa umesto Ulebovog kupa imamo Evrokup, a Fibin kup postaje Evročelendž. Dobijen je jedinstveni marketinški model prepoznatljivosti po Evropi: Evroliga, Evrokup, Evročelendž. Kako to da je baš sada postignuta saglasnost? Šta je ujedinilo dojučerašnje ljute neprijatelje? Možda – zajednički rival?

U poslednjih godinu dana, između dve Skupštine Evrolige, postalo je jasno da će se na Evropu uskoro proširiti američka profi košarka. U martu ove godine, komesar NBA lige Dejvid Štern je u intervjuu objavljenom na zvaničnoj Internet prezentaciji takmičenja od kojeg je napravio biznis vredan tri milijarde dolara godišnje, upitan da li bi proširenje moglo da se dogodi u sledećih deset godina. „Da, to je realnost. U drugim krajevima sveta opcija je da budemo pokrovitelj neke lige, ali Evropa pruža najbolje uslove za formiranje jedne divizije NBA”, glasio je odgovor čoveka koji je ranije najavljivao da u Evropi ne postoji odgovarajuća infrastruktura, pre svega dvorane u NBA stilu.

Ranije se govorilo da bi više vodećih evropskih klubova u budućnosti moglo da postane deo NBA, međutim, ona teško da može da prihvati više od pet timova (toliko ima svaka od šest divizija u Americi), a veći deo ih je potreban na tržištima na kojima je košarka mali sport – u Londonu, Parizu i Berlinu. Prošle jeseni NBA timovi igrali su u novoj O2 areni u Londonu, jedna sa istim imenom sponzora je pred otvaranjem u Berlinu, Pariz ima spreman „Bersi”, a tačno pet klubova pokrilo bi Zapadnu Evropu stacioniranjem po jednog i u Barseloni i u Rimu (Evroliga sledeći finalni turnir održava u Berlinu, gde je i bila Skupština, 2010. ili 2011. u Londonu gde se nikada nije igrala, za godinu pre ili posle grada na Temzi Bertomeu kaže da pregovara sa Rimom).

Pet pomenutih gradova su oni koji se navode u napisima čuvenog američkog „Sport Ilustrejtida”, čije Internet izdanje je u okviru onog „Si En Ena”, u februaru ove godine „iz izvora bliskog vrhu NBA”, donelo plan širenja na Evropu. Tu stoji da je planove ubrzala izgradnja velikih dvorana, da NBA želi da osnuje pet kompletno novih klubova kao „američkih firmi” gde će svaki igrati punu sezonu od 82 utakmice, da je uzor Liga šampiona u fudbalu kao takmičenje koje gleda cela Evropa iako mnoge zemlje nemaju predstavnike, itd.

Nije teško pretpostaviti koliko bi od Evrolige sponzora i gledalaca u udarnim TV terminima odvuklo desetak utakmica NBA sedmično. Jasno je da bi NBA mašinerija u svaki klub „dovela” neku veliku zvezdu, ali većina od 70 novih igrača sigurno bi se tražila među najboljima koji igraju u – Evroligi (broj stranaca u NBA u protekle dve decenije u skladu sa povećanim potrebama Lige zbog osnivanja novih klubova – Majamija, Orlanda, Šarlota, Toronta, Memfisa).

„Američki klubovi trenutno u Evropi igraju jako mali broj utakmica u poređenju sa onim u evrokupovima i ne vidimo NBA kao konkurenciju – za sada. Sada imamo problem što mladi igrači rano odlaze u Ameriku”, izjavio je Đordi Bertomeu u maju ove godine za vreme „fajnal fora” Evrolige, koja je za novog partnera nedavno dobila „Najki” (od 2006. do 2017. „večiti” rival na tržištu sportske opreme „Adidas” partner je NBA).

Štern čelnike Evrolige naziva prijateljima, ali da možda pre kraja sledeće decenije predstoji veliko rivalstvo govori upravo uvođenje 16 licenci. Taj broj klubova je maksimum ako se pravi zatvorena liga po uzoru na nacionalna prvenstva, sa dvostrukim bod sistemom (30 kola, četvrtfinale i finalni turnir traže više od sedam meseci igranja što je već duže od dosadašnjeg kalendara Evrolige). Veliki deo tih klubova može već sada da se vidi: tri španska (u novom sistemu toliko ograničenje A licenci za jednu zemlju), tri italijanska, grčki Panatinaikos i Olimpijakos, ruski CSKA, izraelski Makabi, najmanje po jedan francuski, turski i nemački tim u zbiru već daju 13. U rukovodstvu NLB lige su posle Skupštine

konstatovali da se ide prema zatvorenom sistemu, a ako je tako onda očigledno neće biti mesta za njena tri tima jer su u konkurenciji još neki grčki, francuski ili turski, bar jedan litvanski, poljski itd. Slučajno ili ne, tek u novom Evrokupu sa 32 tima, u kvalifikacijama se dobija osam učesnika, a osam je ekipa koje će u Evroligi narednih godina igrati bez A licence...

Danas, naš vodeći tim igra u elitnom takmičenju u Evropi, kroz deset godina mogao bi da bude u onom koje će biti tek treće u rangu, iza američko – kanadsko – evropske NBA i Evrolige...