Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Eskapizam

Osoba koja je nezadovoljna svojim stvarnim životom, u kojem postoje problemi, dužnosti, zadaci, neprijatna osećanja, bežaće u paralelni svet u kojem je uspešna: nekada su to društvene mreže, kompjuterske igrice, višesatno gledanje televizije
(Срђан Печеничић)

Pored toga što rade, ljudi imaju potrebu za odmorom i zabavom. Rad dovodi do osećanja umora, a ono je signal da treba prestati s radom i započeti odmaranje. Kada se ljudi odmore, tada dobijaju osećanje energije koje ih motiviše da se ponovo vrate radu. Ali za dobro osećanje, za zadovoljstvo životom, nije dovoljno da se smenjuju ciklusi rada i odmaranja, već je potrebna i zabava. Postoje brojni vidovi zabave, a nju je najlakše definisati kao aktivnost koju ljudi žele da rade i u kojoj uživaju. Mudrost života jeste pronaći pravi odnos između rada, odmora i zabave.

Pretpostavka za to jeste da je su ljudi relativno zadovoljni svojim životom, kao i da se relativno dobro osećaju u svojim privatnim i javnim aktivnostima. Mnogi ljudi se upravljaju na osnovu toga kako se osećaju. Ako im je u nekim situacijama neprijatno, oni žele da ih izbegnu, a ukoliko im je prijatno, oni žele da u njima budu što duže. Kada ljudi beže iz onih situacija i aktivnosti u kojima se ne osećaju prijatno, u one u kojima im je prijatno, do mere da zapostavljaju svoj stvarni život, tada govorimo o eskapizmu.

Početak je bio sanjarenje

Eskapizam dolazi od engleske reči eskejp (escape), koja označava beg, bežanje. Različiti autori različito definišu eskapizam, ali zajedničko je da se uvek odnosi na osobe koje beže od svog stvarnog života u neku aktivnost u kojoj se osećaju prijatno i u kojoj provode veoma mnogo vremena. Iako se u eskapizmu naglašava u šta ljudi beže, njegova suština jeste u onome od čega i zbog čega ljudi beže. Drugim rečima, ljudi koji nisu dovoljno prilagođeni stvarnom životu u kojem postoje problemi, dužnosti, zadaci, neprijatna osećanja, žele da mentalno ili stvarno „pobegnu” u neki drugi svet u kome je sve lakše i prijatnije.

Najstariji oblik eskapizma je sanjarenje, povlačenje iz stvarnog sveta u svet mašte. Iako to danas nije tako često, nekada su deca i mladi provodili sate i sate svakoga dana sanjareći. Kada su došle knjige, posebno romani, begunci od realnosti su svakodnevno satima živeli u svetu literarnih likova koji je stvorila piščeva imaginacija. Nakon toga su došli filmovi i posebno televizija. Poznato je da starije generacije kod nas u proseku gledaju televiziju oko pet sati dnevno.

Ovaj mentalni eskapizam zasnovan je na jednostavnom psihičkom procesu. Kada razmišljamo o problemima i negativnim situacijama, u našoj svesti se pojavljuju slike, mentalne predstave povezane s ovim sadržajima koje izazivaju neprijatna osećanja. Kada gledamo televiziju, upijamo predstave s ekrana, koje u našoj svesti potiskuju one predstave koje su povezane s problemima, tako da se menja naše mentalno stanje, a s njim i naše emocije. Time postižemo da prestajemo da se loše osećamo misleći o problemima, a počinjemo da se osećamo prijatno u skladu s programom kojeg gledamo. Posledica je da ne želimo da prekinemo tu aktivnost u kojoj se dobro osećamo, tako da u ovoj vrsti pasivne zabave provodimo previše vremena.

Napretkom tehnologije ljudi su dobili nove dimenzije za beg od stvarnog života. Tako, na primer, ono što smo ranije zvali kompjuterske igrice, danas su veoma razrađeni digitalni svetovi u kojima može da se živi paralelni život. Iako su igrice digitalni privid, one stvaraju stvarna osećanja kod onih koji ih igraju. Osoba koja je nezadovoljna svojim stvarnim životom, bežaće u paralelni svet u kojem je veoma uspešna.

Tu su i virtuelne društvene mreže, pri čemu se redovno ispušta ono „virtuelno” koje označava nešto što nije stvarno, već je privid stvoren uz pomoć kompjutera. Kako je u svetu društvenih mreža sve mnogo jednostavnije, mnogi su stvarni društveni život umnogome zamenili virtuelnim društvenim životom.

Beg od realnosti

Mladi često sate i sate provode pregledajući „Jutjub”, čak i one sadržaje koji ih zapravo ne zanimaju. Samo da „ubiju vreme”, to jest dosadu. Tu spada i „bindžovanje”, kada se gleda veliki broj epizoda neke TV serije. Od raznih pasioniranih hobija pa nadalje, postoji veliki broj načina kako da se pobegne od realnosti. Zapravo praktično svaka zavisnost je neki oblik eskapizma.

Zašto je pojam eskapizam važan? Kada ljudi nauče pojam, tada bolje „vide” ona ponašanja na koja se on odnosi. Onda im je lakše da uoče da postoji problem. Rešenje nije toliko u smanjenju vremena koje se troši na beg, već u razvijanju znanja i sposobnosti koje su potrebne da se bolje živi u stvarnom svetu.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mladen
Volio bi da pročitam nešto i na temu igre od ovog autora. Naročito u vezi poređenja amaterskog i profesionalnog sporta. Interesantno bi mi bilo da pročitam analizu koja bi obradila naše praćenje sporta u medijima. Mnogo je sportova, a mi u 95% slučajeva pratimo svega nekoliko. Zašto na četiri godine zaboravljamo "male" sportove, kao npr. plivanje, veslanje, streljaštvo, atletiku, rvanje, džudo, tekvondo, stoni tenis, kajak, jedrenje itd. Da li u njima ima više elemenata igre nego u prof. sportu?
Simoneta
Čovek je lepo napisao da je praćenje sporta, što ti dođe isto kao gledanje bilo čega na tv-u, eskapizam. Možeš ti da pratiš koji god sport želiš, ali činjenica je da od toga što tuđ uspeh koristiš za svoje fantazije i lažni osećaj uspeha (za koji nisi zaslužan ni malo), nemaš neku praktičnu korist. Rekreativno bavljenje sportom je ok, ali i to može lako postati sredstvo za beg u našu ličnu Arkadiju, dok obaveze čekaju.
Божа
Неможе се побећи сам од себе. - Ионако се саставни, често и примарни део данашње цивилизације састоји из монитора као главног медија комуникације. Па лако можете погледати како изгледа тамо где би сте радо “бежали”.
bb
decaci mnogo igraju igrice i zavisnost je velika jer kompanije placaju psihologe dok razvijaju igrice. Moj sin non-stop igra sa drugarima i nije vise kao nekad zajedno pa dele ekran nego svako zasebno. Nista ne mogu da uradim, on je zalepljen za stolicu. Desavaju se i ubistva roditelja ako im se spreci igranje. Uzas...
Ђугош З́ага
Озбиљан проблем 21ог века. Све је више стреса и напетости у свакодневном животу, и људи, укључујући и мене, траже начин да побегну од тога. Ја лично "решење" налазим у свакодневном читању вести и гледању политичких емисија, веома свестан да сат откуцава и време пролази, а ја само бежим од суштинских проблема. Тешко је суочити се са овим проблемом. Разни антидепресиви се дају на рецепте као да су жваке, али они не заилазе у срж. Као да напуклу кост лечите лековима против болова.
Simon Saivil
Она библијска "у зноју лица свог јести ћеш хлеб свој" је фундаментална истина о отуђењу (alienation) људске природе. Маркс је зато, будући је био син рабина, са те тачке гледишта то и схватио. Моноге његове социо-економске формулације су стога и данас исправне. Човек доживљава рад као потлачење, ропство, клетву. Уметници као сликари, музичари, вајари, композитори, писци немају професију. Они имају позив. Они од свог рада не могу побећи. Они су њихов рад. За нас друге наш рад је тамница, тегоба.
Demos Cratein
Мислим да и за уметнике, музичаре, вајаре композитори важи она библијска ,, у зноју лица свог јести ћеш хлеб свој". Онима који раде физ. послове се чини да они не раде ништа и да им идеје и инспирација падају са неба. А они користе разна стимулативна средства да би побегли од стварности и да би им ум продуктивнији био. Простим људима њихови проблеми и тешкоће изгледају безначајни. Мени се чини да је уметницима и сличним позивима чак и теже него онима који имају осмочасовно радно време.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.