Pseudoobjava pseudorata

SOVJETSKI SAVEZ OKUPIRAO JE AVGANISTAN u decembru 1979. godine. Poslednji sovjetski vojnik, komandant 40. armije general Gromov izašao je na začelju konvoja svojih vojnika iz Avganistana 15. februara 1989. godine. Za celokupni period sovjetske okupacije te zemlje nije zabeležen niti jedan slučaj napada bombaša samoubice, bilo da je reč o kamionu, ili automobilu-bombi. Nije bilo nijednog takvog napada u većim gradovima Avganistana. U tom periodu, boravio sam u Avganistanu ukupno šest puta, u Kabulu, Mazare-Šarifu, Kandaharu, Džalalabadu, Heratu, ulazio u razne vladine zgrade koje nisu bile čak ni nešto posebno čuvane, a da ni u jednom momentu nisam ni pomislio na neku postavljenu bombu. U glavnom gradu Kabulu policijski čas je zvanično počinjao u 21, niko ga se i nije nešto striktno pridržavao, policijske patrole sastavljene od avganistanskih vojnika ležerno bi vas pogledale i propuštale. Sovjetskih vojnika nije bilo na ulicama avganistanskih gradova, ni danju ni noću. Imali su vrlo precizna naređenja da izbegavaju svaki kontakt sa domaćim stanovništvom.

Sada, kada je NATO prisutan u Avganistanu, samoubice sa kamionima i automobilima-bombama izazivaju užas na ulicama gradova, broj civilnih žrtava rata neprekidno raste, ginu žene i deca Avganistana. Šta se to tako dramatično promenilo da su danas civili u toj zemlji više izloženi pogibiji nego u vreme sovjetske okupacije? Iako je za ovih skoro 20 godina vojna tehnologija napredovala, iako su i pre 20 godina države NATO-a imale prednost u odnosu na SSSR u pogledu tehnike preciznog gađanja i bombardovanja. Pa, ipak, civili sve više ginu u Avganistanu. Zašto?

Da li je karakter rata sada drugačiji, kao i taktika borbe, u čemu su razlike između današnjeg NATO prisustva u odnosu na rat koji je tadašnji SSSR vodio protiv mudžahedina u Avganistanu? Interesantno, još nijedan zapadni vojni analitičar nije se ozbiljnije pozabavio razlikama i sličnostima između sovjetske i NATO okupacije Avganistana, posebno ne u kontekstu sada tako velikog broja civilnih žrtava. Sovjeti su vodili rat protiv alijanse sedam mudžahedinskih partija koje su imale veliku pomoć SAD i Pakistana. U Avganistanu, Sovjeti su se oslanjali na marionetske režime u Kabulu, koji nisu bili ništa više marionetski nego što je sadašnji avganistanski režim predsednika Karzaija. Štaviše, režim sovjetskog saveznika, predsednika Nadžibulaha imao je više samostalnosti nego sada režim Karzaija. Vojska Avganistana, u režimu Nadžibulaha, samostalno je držala sve veće avganistanske gradove, danas vojnici predsednika Karzaija samostalno ne drže niti jedan grad. Za Karzaija taj posao obavlja NATO, jer kada bi vojnici NATO-a napustili Avganistan Karzai bi pao sa vlasti u roku od nekoliko sati.

Glavna meta napada mudžahedina u vreme sovjetske okupacije Avganistana bili su sovjetski vojnici, danas su glavna meta talibana i ostalih gerilaca pokreta otpora zapravo policajci i vojnici predsednika Karzaija. To govori o većem raslojavanju unutar avganistanskog društva nego u vreme sovjetske okupacije, odnosno da danas talibani režim Karzaija doživljavaju kao veću izdaju nego što su mudžahedini smatrali režim Nadžibulaha pod sovjetskom okupacijom.

Avganistanci su vrlo ponosan narod iako su plemenske poglavice potkupljive. Sovjeti su pomno pazili da ni u jednom trenutku ne povrede njihov nacionalni ponos, NATO vojnici danas prilično bahato ratuju u Avganistanu. Kako je moguće da NATO avijacija već nekoliko puta bombarduje avganistanske svadbe? Avganistanci na svadbi negde u gudurama Hindukuša opale neki metak u vazduh iz neke prastare pušketine optočene mesingom i srmom, a onda nakon nekoliko minuta dolete mlaznjaci F-16, ili F-18 i sruče na svadbu laserski navođene bombe i rakete. Pa posle na ostacima jedne bombe može da se pročita poruka: „Upravo vas je ubilo jedno žensko”. Naime, kopilot na američkom F-18 bila je žena. I sve to i pored najsavremenijih zapadnih uređaja za snimanje i izviđanje kako iz svemira, tako i sa izviđačkih aviona i bespilotnih letelica, sve u realnom vremenu. Što znači, ako je svadba u nekom selu, lokalni komandant NATO snaga ima na svom monitoru sliku kada mlada na konju stiže u kuću mladoženje, a ako upotrebi odgovarajuću američku tehnologiju može da vidi i koju boju očiju ispod vela ima mlada. Umesto da zove avijaciju da sruči bombe i rakete po svadbi.

I zato će NATO izgubiti rat u Avganistanu. Jer su ga i drugi pre NATO-a izgubili...  

BARAK OBAMA OBRATIO SE SRBIMA, da bi ušao u Belu kuću treba mu najmanje 270 od ukupno 538 mandatorskih glasova. Istina, obraćanje mu i nije bilo baš nešto milo srpskom srcu. No, šta mogu Srbi po tom pitanju? Ko će biti novi američki predsednik odlučiće birači Floride (25 mandata), Ohaja (21 mandat), Mičigena (18), Ilinoja (22), Viskonsina (11), Pensilvanije (23), Ajove (7), Misurija (11), Nju Hemšira (4), Delavera (3), Oregona (7), Arkanzasa (6)... Velika bitka za male američke države. U kojima ima dosta Srba.

SLUČAJ JEDNE STUDENTSKE TUČE U SAD preti da ozbiljno naruši odnose Srbije sa SAD. Koji, je l’ te, nisu narušeni ni priznavanjem Kosova od strane SAD, opremanjem i obukom nove kosovske vojske, pa ni ovom donatorskom konferencijom za Kosovo. Neko bi to kratko sažeo u tri reči: sud, pravo i sila. Ako imate monopol sile imate i monopol prava, odnosno danas ne postoji razoružano pravo. Iako je pravo razoružano i kada izdaje svoje principe, kada gubi autoritet na kom se zasniva.

Dakle, ne dovodim u pitanje ni za trenutak obavezu američke vlade da zaštiti svoje građane. Ne sporim ni američku demokratiju, pluralizam i sekularizam, jednakost polova, obrijane muškarce i neobrijane žene, svu vrstu odeće i zabave. Ono što mi smeta jeste pseudoobjava pseudorata. Zbog jedne tuče.