Ja sam timski igrač

U drugoj sezoni serije „Junaci našeg doba”, koju ćemo gledati na jesen na RTS, jednu od uloga igraće i glumica Mirka Vasiljević.

– Ponosna sam i srećna što sam novi član ekipe „Košutnjak filma”. Od svoje trinaeste godine sam u filmskoj i televizijskoj industriji i znam koliki je uspeh postigla ova produkcijska kuća, koliko su njeni projekti gledani. Zato me je obradovao poziv producenta – kaže naša sagovornica.

Mirka Vasiljević se nedavno vratila iz inostranstva u Srbiju, sa suprugom fudbalerom Vujadinom Savićem, sinovima Andrejom i Mihajlom i ćerkom Andrijanom. U drugom je stanju i očekuje četvrto dete...

DANAS JE SVE BRZO

– Nova sezona „Junaka našeg doba” donosi neočekivane ljubavne i porodične zaplete. Veliki novac je promenio ponašanje Vrućka, poremetio odnose u porodici. Ja igram Zoricu, devojku koja će iznenada ponovo ući u Vrućkov život i podsetiti ga na lepe trenutke koje su imali zajedno.

Pavićeva serija „Junaci našeg doba” je Mirku ponovo spojila sa glumcem Milanom Vasićem, što joj, kaže, pričinjava zadovoljstvo, s obzirom na to da je bio njen partner i u serijama Ljubiše Samardžića – „Jesen stiže, Dunjo moja” i „Miris kiše na Balkanu”.

Serije koje je ranije radila snimale su se mesecima, primećuje. Glumci su mnogo više vremena provodili zajedno, stizali su da se zbliže, bili kao porodica. Danas je sve brzo, priča. Svi žure, imaju obaveze...

– Kao da se zemaljska kugla brže okreće – komentariše.

Noću, uoči novog snimajućeg dana, obavezno se čuje s Milanom Vasićem. On voli da dođe na set spreman, pa ga, u šali, zadirkuje da nauči i njen tekst.

– Volim da ga pecnem na probama. Kada dođemo na snimanje i dobijemo monologe gde treba reč-dve da izgovorimo, pa da drugi glumac nastavi svoj monolog, ja naučim njegove deonice i počinjem da izgovaram umesto njega. Tada me grdi da ga ne zbunim, ali...

VIŠE SREĆE NEGO PAMETI

– Držim se pravila koja sam dobila još kao dete, jer, što bi naš narod rekao, imala sam više sreće nego pameti. U startu sam radila velike projekte („Mi nismo anđeli 2”, „Ljubav, navika, panika”, „Pare ili život”, „Miris kiše na Balkanu”, „Santa Maria della Salute”, „Istine i laži”…) sa ozbiljnim stvaraocima ispred i iza kamere. Bila sam željna da sve vidim, probam. Ponekad sam možda bila dosadna jer sam mnogo postavljala pitanja. Zanimalo me sve, to je za mene bila igra. Ne posao. Ozbiljna igra u kojoj sam morala da imam meru da me ne bi izbacili. Već tada sam dobila savete da je u glumi potreban kvalitet, da se nekada karijera gradi na odbijanju uloga, da je normalno kad se glumcu desi zatišje. Rekli su mi – ako ti smeta to čekanje onda ne čekaj. Koristi volju, pamet, pokreni se i uradi nešto. Tako da sam još kao dete išla svojim putem i sve postizala, uz školske obaveze koje su za moju porodicu bile na prvom mestu. „Kad to odradiš i ispuniš, budeš odličan đak, ovo ostalo može”, govorili su mi roditelji. Zato sam bila pravi štreber. E, onda mi je nedostajalo pozorište. To se poklopilo i sa mojim privatnim životom, počela sam da živim u inostranstvu sa suprugom Vujadinom od naše 19. godine i u meni je tada proradila želja za pozorištem. Svom kumu, glumcu Nemanji Janićiću sam rekla da ne čekamo. Za šest godina smo ostvarili sedam predstava.

Svuda je ima pomalo. Sve je uskladila, tako mlada. Ne trpe ni njena porodica, a ni karijera.

– Nemanja i ja smo uradili predstavu „Pazi s kime spavaš” i sa njom postigli uspeh, pa je onda nastala predstava „Pazi s kime spavaš 2”. Obe garantuju smeh do suza.

Mogla je da odigra predstave u desetak dana i onda otputuje u inostranstvo zbog suprugove fudbalske karijere.

– Za televiziju sam igrala u poslednje vreme manje uloge, ali uželela sam se da čujem: „Ton, kadar, pazi, snima se...” I baš kada sam počela intenzivno da razmišljam, dobila sam poziv od „Košutnjak filma”. Lepo sam poželela i iskreno, pa mi se i ostvarila želja. Moj put je bio poprilično neobičan, ali se dobro snalazim.

Prijateljstva neguje. Jelisaveti Seki Sablić, svojoj televizijskog majci („Ljubav, navika, panika”), svakog 13. juna čestita rođendan. Reditelja Mihaila Vukobratovića jako poštuje. Kao i Slobodana Šuljagića.

– Tek sa ovim životnim iskustvom uvidela sam da me je pratila srećna zvezda. To sam shvatila sarađujući sa mladim glumcima tek izašlim sa akademije kojima je potrebna podrška. Rano i brzo sam naučila kako se stoji u kadru, kako da se okrenete a da ne zatvorite kolegu.... Zatim, kada niste u kadru da i dalje morate da igrate sa puno emocija kao da ste u prvom planu da biste pomogli kolegi. Ja sam timski igrač. Drugačije ne mogu da igram, rekla je Mirka Vasiljević.

Još na početku karijere sam dobila savete da je u glumi potreban kvalitet, da se nekada karijera gradi na odbijanju uloga, da je normalno kad se glumcu desi zatišje. Rekli su mi – ako ti smeta to čekanje onda ne čekaj. Koristi volju, pamet, pokreni se i uradi nešto. Tako da sam još kao dete išla svojim putem i sve postizala...