Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građevinarstvo najviše uticalo na rast BDP-a

Podaci za jul pokazuju da industrija za sada zaostaje i u njenom slučaju ne vidi se rast BDP-a iz drugog kvartala
(Фото А. Васиљевић)

Podaci o ukupnoj industrijskoj proizvodnji za jul, posebno o proizvodnji prerađivačke industrije, i dalje ne pokazuju ubrzavanje privredne aktivnosti koja bi bila zasnovana na rastu bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu. Naime, tendencije su i dalje opadajuće. Desezonirani podatak za jul je za ukupnu industriju porastao zahvaljujući porastima u rudarstvu i elektroprivredi, ali ne i za prerađivačku industriju. Skromni su, sem u rudarstvu, i međugodišnji porasti proizvodnje u julu. Posmatrajući taj trend za celu godinu se dolazi do manjeg rasta od onog koji je ostvaren za sedam meseci, navodi Stojan Stamenković, koordinator publikacije „Mesečne analize i trendovi” (MAT) u septembarskom broju.

Međutim, visok rast spoljnotrgovinske razmene, i izvoza i uvoza, sugerišu zaključak da se opadajući trendovi proizvodnje ukupne i prerađivačke industrije neće održati i da se može očekivati da oni u narednim mesecima promene smer. Postizanju programiranog porasta BDP-a u ovoj godini, pored industrijske proizvodnje, posebno će doprineti porast proizvodnje građevinarstva, uslovljen porastom investicija.

Potrošačke cene, posle bržeg rasta tokom prethodnih meseci, u julu su se vratile na porast iz istog meseca prošle godine, a međugodišnja stopa inflacije je u julu ostala na istom nivou na kome je bila i u junu, nižem nego u maju i neznatno višem od srednje vrednosti ciljanog inflacionog raspona, navodi Stamenković.

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prvih sedam meseci 2021. godine je 27,479 milijardi evra, što je za 24,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Kumulativno, u svih sedam meseci izvoz je vredeo 11,927 milijardi evra i bio je veći nego u istom periodu prethodne godine za 28 odsto, a uvoz je vredeo 15,551 milijardu evra, ili za 22,3 odsto više. Pokrivenost uvoza izvozom bila je relativno visoka, ali je opadala – od 84 odsto u januaru do 73,3 odsto u maju i junu. U julu se ponovo povećala na 75,1 odsto. Trgovinski deficit za sedam meseci izneo je 3,625 milijardi evra, a mesečna vrednost trgovinskog deficita kretala se od januara, kada je iznosila 258 miliona evra, do 661 milion u junu, povećavajući se iz meseca u mesec. U julu je deficit bio nešto manji i iznosio je 616 miliona evra.

Kada se spoljnotrgovinska razmena prati po oblastima, može se konstatovati da je najveća vrednost izvoza – u periodu januar–maj i u ovoj godini koncentrisana na pet oblasti koje su bile vodeće i u prošloj godini. To su proizvodnja električne opreme, proizvodnja motornih vozila i prikolica, prehrambena industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja osnovnih metala.

Kada se spoljnotrgovinska razmena posmatra po zemljama, u prvih sedam meseci 2021. najveći izvoz, i to 12,5 odsto ukupnog izvoza, ili 26,5 odsto više nego u prvih sedam meseci 2020, bio je u Nemačku – 1,496 milijardi evra. Iz te zemlje je bio i najveći uvoz, i to 13,4 ukupnog uvoza, a deficit je bio 561 milion evra. Na drugom mestu je Italija sa 8,8 odsto ukupnog izvoza. Izvoz je povećan za 29,5, a uvoz za 24,6 odsto. Međutim, Italija nije zadržala raniju drugu poziciju u našem uvozu. Uvoz iz Kine je povećan za 21,9 odsto, a vrednost se približila iznosu od dve milijarde evra (1,9 milijardi evra, a učešće tog uvoza u ukupnom uvozu je 12,2 odsto). Na drugoj strani, izvoz u Kinu je i dalje simboličan i na desetom mestu po veličini, a deficit u trgovinskoj razmeni sa tom zemljom iznosi skoro milijardu i po evra.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Nije ni čudo, pola Srbije je gradilište.
Никола
Човек се у Београду претвори у квадрате, има неку вредност али џаба. Увек ће да му фали ... јер неће у предграђе или провинцију.
Filip Cosopt
U cijeloj regiji raste BDP, cijene energije, proizvoda i usluga rastu,... samo.plaće i mirovine/penzije nikako da počnu pratiti uspjehe svojih država pa standard građana stagnira ili je sve niži.
Zoran
Ne ispalti se kupovati stan u BG. Preskupo a ne dobiaj se nista posebno odlaskom u Beograd. Znate li za koliko se prodaje kuca od 250 kvadrata u centru Krusevca? 60 do 70.000 evra. Znate sta za to imate da kupite u BG? 30 kvadrata.
ivan
Ha, 30 kvadrata u BG za 60-70k evra imas samo na Ledinama i okolini Beograda. U samom Beogradu mozes da sanjas tu cenu za iole pristojan novi stan. U suprotnom, moras da ulozis jos 15-20k da ga svedes na sivu fazu, a zatim renoviras.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.