Dunavsko gnezdo

Nedavno smo, na predlog našeg čitaoca Vasilija posetili jedno domaćinstvo u Surduku, selu udaljenom tridesetak kilometara od Beograda i 50 od Novog Sada.

Surduk, to je uglavnom glavna ulica koja vodi iz Belegiša ka Slankamenu. Na kraju sela, s desne strane puta je tabla sa natpisom „Dunavsko gnezdo”. Kapija širom otvorena, kuća na sprat - ništa posebno. U dvorištu se na travnjaku šepuri smokva čije se grane povijaju pod rodom, a na stolu ispod trema domaće slatko od dunja. I bez reči u vazduhu se oseti spokoj koji oko sebe šire Aleksandar i Dragana Puletić.

Sreli su se u Beogradu, zavoleli u Sremskoj Mitrovici, a nastanili u ovom sremskom selu na obali Dunava. Nisu Sremci, mada su poprimili sremačke manire. Dragana je Kruševljanka, Aleksandar iz Bora. Dragana je slikar - konzervator, fakultet je završila u Beogradu. Aleksandar je znanje sticao kroz praksu i dokazao se kao talentovan samouki duborezac. Zahvaljujući majstorskom umeću, Republički zavod za zaštitu spomenika ga je angažovao na obnovi Hilandara. Sreli su se pred jednim ikonostasom, on s dletom, ona s kičicom.

- Radili smo na restauraciji crkve Svetog Dimitrija u Sremskoj Mitrovici. Dragana je bila angažovana na pozlati i restauraciji ikona, a ja na obnovi ikonostasa, priseća se Aleksandar.

Pre godinu dana ljubav su krunisali brakom. Bez stalnog zaposlenja i krova nad glavom u startu su bili svesni da će im život u prestonici biti trnovit.

- Moji su svojevremeno kupili plac u Surduku. Pre pet godina smo majka i ja rešili da se ovde nastanimo, kaže Aleksandar, a Dragana dodaje.

- Volim ovo selo, koje pored žitnih polja, krase i brojni voćnjaci i vinogradi. Ovde imamo uslove za rad i prostor za život.

Kuća iz mašte

Obilazeći domaćinstvo Puletića postalo nam je jasno da smo zavirili u bajkovit svet ljubavi, razumevanja i uzajamnog dopunjavanja.

- Aleksandar ume da napravi ono što ja zamislim, a onda meni prepusti da doradim, tako da je naša kuća plod zajedničkog maštanja.

- U početku mi nije bilo jasno zašto dižu parket i ruše stepenište, priča nam Ljubinka, Aleksandrova majka. - Dovlačili su džakove biber crepa, krojili ga, šmirglali. Dragana je bila sa stomakom do zuba, ali joj to nije smetalo da zajedno s mužom postavlja crep na stepenište, da u hodniku pravi mozaike.

(/slika2)Promenili su i izgled starog smederevca tako da dnevnoj sobi gde su ga smestili daje posebnu atmosferu. Dragana je napravila stolove od livenog gvožđa sa kamenim mozaicima. Aleksandar je na plafon postavio drvene grede. Na prozorima su se našle heklane zavese, koje je Draganina baka heklala u želji da unuka ima lepe stolnjake...

Kada su opremili svoj prostor, popeli su se na sprat.

- Nemamo stalni posao, već radimo honorarno, kada se ukaže prilika. Zato smo se odlučili da sprat opremimo za goste koji bi ovde dolazili da predahnu i osete čari života na selu.

Dogovor kuću gradi, kaže narodna izreka. Naši domaćini ne samo da su imali dogovor već i energiju da sve sprovedu u delo.

- Opremili smo tri dvokrevetne i jednokrevetnu sobu. Sve počev od krečenja zidova uradili smo sami. Problem je nastao kada smo rešili da posao legalizujemo. U Opštini Stara Pazova nisu znali kako da nas kategorišu, gde da nas svrstaju. Prvo smo seosko domaćinstvo u opštini koje se prijavilo za bavljenje turizmom. Zbog nas je formirana komisija za kategorizaciju...

Za svakog po nešto

- Meštani su gledali na sve sa nevericom, govoreći da odavde odlaze i oni koji su ovde rođeni - priča Aleksandar. - Međutim, u Surduk mnogi rado svraćaju jer je tu poznat riblji restoran, a uskoro će početi da radi i konjički klub. Dragana i ja možemo da plasiramo ovdašnje domaće proizvode od sira, mesa i jaja. Dosta nam je značila i podrška predsednika mesne zajednice u Surduku Dragana Dronjka, kome se naša ideja za razvoj seoskog turizma dopala.

Pored odmora od gradske vreve mladi par je osmislio i raznovrstan program: izlete, branje voća i povrća i pripremanje zimnice, degustaciju vina i domaće rakije. Gosti, po želji, mogu na krstarenje njihovim brodić „Prika”, u ribolov, obilazak staništa retkih ptica.

Puletići su se odlučili da organizuju i umetničke radionice u kojima će se učiti crtanje i slikanje, izrada ikonopisa, pozlata, duborez... Kako kažu, to znaju da rade tako da mogu i druge da obuče.

- Sve je nekako krenulo na dobro kad nam se pre šest meseci - kaže naš domaćin - rodila Olgica. Prvo sam uspeo sam da osposobim brod za plovidbu, zatim su stigli i prvi gosti iz Nemačke, Italije i Irske zahvaljujući međunarodnojbiciklističkoj stazi koja prolazi pored naše kapije.

U domu mladih umetnika su brojni primeri šta se sve može kada se dvoje slože, pa i vidi kako izgledaju delovi prelepog ikonostasa iz manastira Manasije koji je ovom bračnom paru poveren na restauraciju.