Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Preporučujem pecanje

(Фото А. Васиљевић)

Reagovanje na tekst prof. dr Z. Radovanovića „Pravnik protiv činjenica”, „Politika” , 20.10. 2021. godine

O tempora, o mores! „Čudnih li vremena, čudnih li običaja!” (Ciceron). U aktivnoj sam univerzitetskoj službi, tako da – ostajući pri svim svojim zauzetim stavovima na predmetnu temu  – nisam dokon da bih nadalje držao učestale besplatne „večernje” pravničke časove penzionisanim lekarima  preko novina. Dok oko(lo) nas ljudi ubrzano umiru (i trudnice, i porodilje, i (pre)mladi!) od korone ali i drugih nezalečenih, odnosno pandemijskom nužnošću potisnutih bolesti, a mnogi nesrećnici (p)ostaju doživotni invalidi. Stoga, doktore – ako (već) niste, što vredi i za mene, od neke pomoći na kovid odeljenjima – obojici toplo preporučujem pecanje! Dobro dođe malo opuštanja i presabiranja, posebno u ovako teškim vremenima i u nekom životnom dobu. „Ako se strastima pusti na volju, onda skoro svi ljudi imaju iste ideje, ali, ipak, način njihovog izražavanja razlikuje ljude bogate duhom od onih bez duha, genijalnog čoveka od onog koji samo ima duha i pesnika od onog koji bi to... želeo da bude”. (Volter).

                                                                 ***

Elem, nadaleko čuveni specijalni rezervat prirode Obedska bara pružaše mu predah i okrepljenje kad god bi ga posetio. Pomaljanje sunca kroz krošnje na obodu šume pokraj vode, jedva naziruće nebesko paperje ili pak slojevito oblačje, jutarnja izmaglica.. Jednom prilikom njegova ondašnja devojka Sonja (negujem uspomenu na istoimeni stari šlager Đuze Stojiljkovića) naumi da tamo odu zajedno na pecanje. Zbog susreta s autentičnim krajolikom nezagađenog vazduha, spokoja, relativne izolovanosti, bega od gradske gužve i napetosti. Još prethodne večeri krenu da raste adrenalin: tokom pripreme ribolovačkog pribora i odabira odgovarajuće odeće i obuće. Jedva da su koji sat i spavali te noći, oboje uzbuđeni. Posle četrdesetak minuta lagane vožnje od Beograda prispeše na odredište, paralelno s podizanjem mraka. Uz pomoć ljubaznog čuvara otkačiše s doka čamac snabdeven lengerom, veslom i pojasevima za spasavanje. A kada pramac plovila poče da seče mirnu vodu kanala koji vodi do čistine bare, eksplodiraše u trenu sve čari oslobođene mlade dame savršenog tena, svilenkaste kože. Za koju najpre brine(š) da li se kako-tako udobno smestila i da se previše ne naginje ka vodi. (S fotografskim aparatom „nagotovs” u jednoj ruci.)

Sonja, ta zlatna vila raspuštene izvorno plave presijavajuće kose, u širokoj košulji kakao nijanse i pripijenom kratkom teksas šortsu, sa obaveznim naočarima za sunce, htede (i uspe!) drugom rukom da dodirne površinu – u kojoj beše zamršenog rastinja – i da ga poprska detinje zavodljivo. Magnetno cakanija i od Brižit Bardo iz 50. godina minulog stoleća. Beskrajno mu je godilo njeno prisustvo među ševarom u osvojenom prostoru poludivljine. Dok njene prekrštene noge na ivici čamca mašu, klate se nehajno. Tako duge i nežne sa ostacima blage pocrnelosti od proteklog morskog odmora. Njemu – sad kad je i ona tu, na mestima pored kojih je već više puta sâm prolazio – trasa beše sasvim drugačija, izazovnija. Sonja – retki božanstveni ukras, čarobni pupoljak obedskog pejzaža, nekolikosatni urbani dar ruralnom miljeu. I svestan je da sâmo pecanje nije ključno, već celina razuđene pokretljive poetike tog isečka života: blesak vode u oku, svetlost neba, opojni mirisi, zvuci koji se ukrštaju. (A nedaleko od njih ustreptali Ištvan i Ilonka, par labudova, kako ih meštani i ribolovci iz milošte nazvaše.) Sonja i on behu u rajskom okruženju, u potrazi za novom „kapi čistoga života” (Arsen Dedić, Masimo Savić).

Vetrić, svežina zore a toplina partnerkinog dodira. Veslaš lagano, bacaš s vremena na vreme varalicu. Dan osvaja. Menjaš metalne ili gumene veštačke mamce različite po veličini, obliku, šari, težini. Tragaš za ulovom, biraš način povlačenja strune, nadmudruješ se s ribom, vrebaš je. A ona, evo – neće, pa neće ni da pipne blinker: „slatkovodna ajkula” – štuka, već dobrih sat i više vremena „ćuti” negde nepokretna, kao u hibernaciji. „Ima mnogo iznenađujuće slabih pasaža kod Betovena. Ali ti slabi pasaži ističu vrednost snažnih pasaža. Kao trava bez koje ne bismo mogli da uživamo u lepom drvetu koje raste nad njom” (nepoznati jevrejski kompozitor). Motre vrh pecaljke, u pauzi prezalogaje ponešto, pijuckaju kafu iz termosa. Sonja ovekovečuje smenjujuće prizore, on gleda čas u daljinu, čas u zelenilo, u žbunje, u vodu – a (pre)često i u lice i telo kraj sebe. Koje mu toliko znači. I nepojamno zrači. Ona oseća i razume njegovu pasiju. I pruža mu dodatni žar. A kada se štap naglo savije, struna zategne i krene da se s cviljenjem odmotava, „mašinica” zazuji, barska se voda ispred njih uskomeša – ribolovac se prene, koncentriše, „udari” kontru ribi upravo „zagrizloj”, uhvaćenoj na udicu.

U tom momentu, presudno je približiti je čamcu, umiriti je – i, uz vešto manevrisanje, ubaciti je u njega. Potom, slikavši ulov – izbavljen od privremenog bola i omamljen sredinom koja mu ne prija – oni žure da ga zagnjure u njegovo stanište. U tome je prednost ribolova nad lovom divljači: mogućnost porinuća u „matičnu luku” po pravilu neozleđenog trofeja. Pa se nastavlja njihova barska šetnja čamcem – javlja mu se čudesna čulna asocijacija na roman „Voda nešto nosi” Lajoša Zilahija – kroz ranu jesen s mnoštvom prelivajućih boja. Lokvanji, brojne i raznovrsne ptice po kojima je bara svetski poznata, bubice, žabe, pa i belouške koje katkad prošpartaju s jedne na drugu stranu. Desi se da i po koje uplašeno lane promoli glavu prema vodi, među stabljikama kopna. Tog dana uloviše – te pustiše nazad – još par solidnih komada štuke. Dovoljno za potpuni gušt. Možda je privlačnost pecanja baš u tome što ribu obično ne vidiš – ili se ona samo povremeno drsko izbaci za trenutak napolje, uz pljusak praćen krugovima – ali je mestimično naslućuješ tu negde dole u smeru dna. Pomisliš najzad da je poenta ribolova – pa i šire – baš u toj vražjoj zagonetki njegovog ishoda uprkos pretpostavljenom obilju života, tajanstvenog ribljeg sveta oko tebe. A od iskustva, znanja, spretnosti – i varljive sreće – zavisi plodotvornost akcije o kojoj je reč. Pri čemu je „strpljenje umetnost nadanja” (Vovenarg). I tako na koncu njihovog vodenog puta, sačekaše ih predusretljivi šumari i prihvatiše čamac. Sonji jedan od njih džentlmenski pruži pouzdanu ruku da bi prekrasna cura bezbedno i lepršavo iskoračila na obalu.

S pecanja se vraćaš redovno bistrije glave, osetno rasterećen i mentalno svež – iako obično fizički prilično iscrpljen – neretko i s novim planovima. Lakše pronalaziš odgovore na pitanja koja su ti se pre te male avanture činila gotovo nerešivim. I želiš da ideš ponovo. Jer si se tamo – osobito s njom u društvu – odlično proveo, nešto novo o sebi, o njoj otkrio. Punim plućima disao. Sonja takođe, priznade zahvalno, poljubivši ga žestoko uz zagrljaj, onako kako tô samo ona ume.

  „... svaki čin koji odstupa od svakodnevice, a opet nije u sukobu sa osnovnim ljudskim načelima donosi posebnu vrstu spoznaje u čovekovu svest. I dodaje nekoliko novih elemenata u promišljanje ko ste” (Haruki Murakami, „O čemu govorim kada govorim o trčanju”).
(
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu)

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Право Име
Назовимо овај текст добрим намерама, позивом на мир и престанак свађе око два погледа на мере везане за ковид . То је добро. Сам текст, међутим, има две потпуно одвојене приче без смисленог прелаза. Увод је научни а разрада литерарна. Препорука писцу је да се не поштапа без потребе наводима туђих мудрих мисли. Они који то раде показују несигурност у сопствене ставове. И сама полемика је управо резултат те чињенице код оба аутора.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.