O ribama, pticama i gripu

Zahvaljujući polemici, sretosmo se kolega Tomić i ja, jedosmo i pismo zajedno, ali nas, po svoj prilici, čeka razrešenje nesuglasica i u nekoj trećoj kafani. Mogao bih da poslušam njegov savet i odem na pecanje, obodren dobijenom podrškom plejade uglednih pravnika, kao priznanjem za argumente korišćene u dosadašnjoj razmeni mišljenja. Mog oponenta, međutim, ako je dosledan, čeka značajan profesionalni izazov, koji predstavlja suštinu našeg spora. Na njemu je da osudi uvođenje kovid propusnica za koje uporno tvrdi da su neustavne ukoliko se ne proglasi obavezna vakcinacija. Dakle, Hic Rhodus, hic salta ili, u slobodnom prevodu, „Sad se pokaži!” Ohrabrenje mu je što uz sebe ima grupu istomišljenika, umišljenih „ustavobranitelja” koji se već danima okupljaju ispred Narodne skupštine.

(Foto N. Marjanović)

Ali, umesto daljeg preganjanja, pređimo sa riba, kao sa epidemiološki malo važnih rezervoara zaraze ljudi na, u tom pogledu, mnogo značajnije ptice. Nije mi namera da plašim čitaoce novom pretnjom, već da pokažem da postoje ljudi i službe koje bdiju nad našim zdravljem. Oni blagovremenom reakcijom treba da spreče nova iznenađenja ili da nas učine spremnijima za njih.

U javnosti je skoro nezapaženo prošla vest da je prethodnih dana u okolini Beograda uginulo više desetina labudova, a da je kod nekoliko izolovan virus H5N8 ptičjeg gripa. Još manje pažnje izazvalo je otkriće istog podtipa virusa ptičjeg gripa marta ove godine na severu naše zemlje. Uprava za veterinu proglasila je zaraženo i ugroženo područje u poluprečniku od tri, odnosno 10 kilometara oko svakog žarišta i preduzima potrebne mere.

Jasno je da ni proletos, ni ove jeseni zaraza nije nastala sama od sebe, već da su je donele ptice selice, uključujući i same labudove. Sa njih se virus prenosi na stanarice, po pravilu ptice plovuše, a sa ovih na domaću perad. Malo je verovatno da su labudovi jedine žrtve, ali je lakše uočiti leš labuda nego divlje patke ili laste.

U javnosti je skoro nezapaženo prošla vest da je prethodnih dana u okolini Beograda uginulo više desetina labudova, a da je kod nekoliko izolovan virus H5N8 ptičjeg gripa. Još manje pažnje izazvalo je otkriće istog podtipa virusa ptičjeg gripa marta ove godine na severu naše zemlje. Uprava za veterinu proglasila je zaraženo i ugroženo područje u poluprečniku od tri, odnosno 10 kilometara oko svakog žarišta i preduzima potrebne mere 

U javnosti je skoro nezapaženo prošla vest da je prethodnih dana u okolini Beograda uginulo više desetina labudova, a da je kod nekoliko izolovan virus H5N8 ptičjeg gripa. Još manje pažnje izazvalo je otkriće istog podtipa virusa ptičjeg gripa marta ove godine na severu naše zemlje. Uprava za veterinu proglasila je zaraženo i ugroženo područje u poluprečniku od tri, odnosno 10 kilometara oko svakog žarišta i preduzima potrebne mere Može se pretpostaviti da postoje dva razloga za relativnu ravnodušnost građana prema ovoj zarazi. S jedne strane, suočeni smo sa epidemijom kovida 19, a čak se i prema njoj odnosimo indolentno, dok s druge strane, držimo da ova nova morija nije opasna za ljude. Doduše, pre osam meseci virus H5N8 izolovan je iz organizma sedmoro obolelih Rusa, ali se ta vest još nije „ukrtila” u svesti ljudi. Mnogo veća zabrinutost nastala je 2006, kada je dr Milanko Šekler iz ptica kod Bajine Bašte i Bačkog Monoštora izolovao H5N1 podtip virusa gripa. Poput ostalih ptičjih vrsta virusa gripa on se vrlo retko prenosi sa ptice na čoveka, a još ređe sa čoveka na čoveka, ali ako se to desi, smrtnost dostiže 60 odsto. Zbog toga je pre 15 godina uložen izvanredan napor da se, kao i drugde u svetu gde se pojavi H5N1, žarišta što pre ugase.

Valja razjasniti šta znače te alfanumeričke oznake. Virus gripa ima na površini dve karakteristične vrste izbočina. Štapićaste ili bodljaste zovu se hemaglutinini (H) i značajne su za prodor virusa u ćeliju domaćina, a pečurkaste, poznate kao neuraminidaze (N), važne su za izlazak novostvorenih virusa iz ćelije. Te strukture deluju kao antigeni, što znači da podstiču imunski odgovor domaćina, to jest stvaranje antitela.

Do sada je izdvojeno 18 H i 11 N antigena virusa gripa grupe A (ostale tri grupe ostavljamo po strani). Teoretski, to pruža mogućnost za 198 različitih kombinacija. U prirodi ih je, srećom, nađeno manje i za sve njih, osim dva podtipa mahom ograničena na slepe miševe, njihovi prirodni rezervoari su divlje barske ptice.

Iz najznačajnije grupe A čoveka poslednjih decenija prevashodno pogađaju pripadnici podgrupa H1N1 i H3N2. Istorija gripa je, međutim, mnogo duža. Za sedam vekova, do pred kraj 19. veka, čovečanstvo je pogodilo oko 300 epidemija gripa. One su se, u proseku, javljale na dve godine i četiri meseca.

Davno je naslućeno, a pre skoro 50 godina počelo je da se razjašnjava zašto epidemije gripa često kreću s Dalekog istoka. Pokazalo se da tamo, na skučenom prostoru, zajedno borave, ljudi, svinje i živina. Izuzetno je retko da se ljudi i perad direktno zaraze jedni od drugih. Međutim, svinja je „univerzalni primalac” i „davalac” infekcije. Kada se ona istovremeno zarazi ljudskim i ptičjim gripom, desi se da dođe do prekombinovanja naslednog materijala različitih virusa i da nastane novo malo čudovište, do tada nepoznato svetu. Za poslednjih nešto više od 130 godina, to se desilo šest puta (za „ruski grip” je sporno da li je bio prava pandemija) mada nije uvek počinjalo u istočnoj Aziji:

Godina                       Podtip virusa gripa          Težina epidemije

1889.                           H3N2                                       Umereno teška

1918.                           H1N1 (španski)                    Teška

1957.                           H2N2 (azijski)                       Teška

1968.                           H3N2 (hongkonški)               Umereno teška

1977.                           H2N2 (ruski)                          Blaga

2009.                           H1N1 (meksički)                   Blaga

Pojedini uzročnici u navedenoj listi nose iste oznake, ali to ne znači da su identični. Jedna od konstanti virusa gripa je stalna promenljivost. To je razlog što se virusi-kandidati za sezonsku vakcinu protiv gripa odabiraju u proleće za svaku narednu jesen. Ako preko leta na južnoj hemisferi dođe do izmena strukture virusa, vakcinalna zaštita biće slabija. Ipak, osim u pandemijama, promene nisu toliko drastične da čoveka ne bi bar donekle štitilo izlaganje ranijim sojevima uzročnika. Otuda se „pravi” grip preleži samo nekoliko puta u životu. I smrtnost bude relativno niska – oko 1:1000 ili manja – a značaj bolesti proističe iz velikih brojeva: svake hladne sezone oboli 5–15 odsto opšte populacije. Izuzetak su, naravno, neke pandemije, posebno „španska groznica”, upamćena po fatalnom kraju svakog pedesetog bolesnika.

Sasvim je drukčija situacija s ptičjim gripom. On dovodi do masovnog uginuća živine i mnogih vrsta divljih barskih ptica, ali može da bude poguban i za ljude. Pomenut je H5N1, od kog umire troje od petoro obolelih, ali razumno uznemirenje izaziva i, recimo, H7N9, kom podleže svaki treći oboleli čovek. Sreća je što je interhumani prenos ptičjeg gripa izuzetno redak, ali postoji lebdeći strah da bi, recimo u organizmu svinje, nastao hibrid u kojem bi se spojile visoka letalnost ptičjeg i lakoća prenošenja humanog gripa. Rešenje je stalna pozornost, uz nemilosrdno uništavanje čitavih jata zaražene peradi na širokim područjima. U SAD postoje već spremne rezerve vakcine protiv podtipa H5N1, zlu ne trebalo.

(Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji)