O zaostavštini Milene Pavlović Barili

Posle romana „Autoportret sa maskama”, Mirjana Mitrović se još jedanput vratila Mileni Pavlović Barili, ovaj put u delu pod naslovom „Kao veliki kompas”, gde se upustila u drugačiji žanr, zaronila u pisma, isečke iz novina, fotografije i zaostavštinu iz fondova slikarke koji se čuvaju u galeriji u Požarevcu koja nosi njeno ime.

Od 366 različitih inventarskih jedinica, pohranjenih u galeriji, Mirjana Mitrović je analizirala 62. Svi ti artefakti otkrivaju Mileninu ličnost i svedoče kako o njenom životu tako i o slikarskom putu. Kad je u pitanju prepiska slikarke, Mirjana Mitrović sagledava „prirodu odnosa između adresata i adresanta” i tako, ne bez literarne potke, rečima slika „ljude iz kulturne istorije, svetske i naše”. U tom odslikavanju koristila je i pisma bliskih Mileninih rođaka, s kojima je slikarka bila u kontaktu. Vrednost ove knjige se ogleda i u načinu prezentacije, gde autorka sa osećajem za meru izdvaja pisma ili delove pisama koji ne samo da ocrtavaju karakter Milenine ličnosti već i njena umetnička stremljenja. Izdavač knjige, galerija u Požarevcu, želi da nas njom podseti na značajnu slikarku koja je mlada umrla u Americi.

Milena Pavlović Barili imala je samo 36 godina kada je preminula, a u zemlji rođenja, Srbiji, bila je dugo zaboravljena. Njena majka Danica, u želji da sačuva uspomenu na svoju jedinicu i njeno slikarstvo, ostatak života posvetila je borbi da u rodnoj kući otvori galeriju Mileninih slika. Galerija koja je ponela ime slikarke otvorena je 1962. godine. Iz knjige saznajemo da izboriti tu dozvolu nove vlasti nije bilo lako. U prvom delu knjige, pod nazivom „Portreti”, autorka Mirjana Mitrović kroz zaostavštinu odslikava i ličnost Žana Kasua, koga Milena po povratku iz Londona u Pariz upoznaje 1931. godine. Kasu je imao zavidnu reputaciju u umetničkim krugovima Pariza. Prijatelj Mileninog oca, Bruna Barilija, Kasu će napisati predgovor za prvu samostalnu parisku izložbu mlade slikarke.

I drugi Brunovi prijatelji prihvatiće i podržati Milenu, što je talentovanoj umetnici bio dodatni podstrek. Posle samostalne izložbe u Galeriji „Mlada Evropa”, zapaža Mirjana Mitrović, „prijateljstvo sa Kasuom i krugom nadrelista oko njega, pokrenuli su u Mileni do tada nepoznatu erupciju energije. Opojni osećaj slobode (prvi put je živela bez majke), pomogao je Mileni da razlomi dotadašnje klišee u poimanju sveta, a 1932. učinio prelomnom godinom u njenom slikarstvu”.

Od tog događaja njen umetnički razvoj imaće uzlaznu putanju. Autorka knjige „Kao veliki kompas” analizira Mileninu zaostavštinu sa ciljem da Mileninu ličnost i njene umetničke težnje dodatno osvetli, kako stručnoj javnosti tako i ljubiteljima umetnosti. Uspeh prve samostalne izložbe, atmosfera Pariza i ljudi koje je tom prilikom slikarka upoznala svedoče o zadovoljstvu ambijentom, društvom u kojem se kretala i umetničkim prilikama; sve je to odgovaralo njenom temperamentu. U toj grupi umetnika i intelektualaca koji će je okruživati bila je i grupa Južnoamerikanaca u kojoj će sresti kubanskog muzičara Rodriga Gonzalesa i sa njim, kako Marija Mitrović beleži, ostvariti svoju prvu ozbiljnu emotivnu vezu. Lik Rodriga Gonzalesa će se pojavljivati na nekim njenim slikama…

Milenu Pavlović Barili je ka umetnosti od malih nogu usmerila majka Danica, podgrevajući njenu naklonost prema slikarstvu, čime joj je pomogla da razvije taj svoj dar. Sa 12 godina Milena upisuje Umetničku slikarsku školu u Beogradu, i sa majkom stanuje u dvoru. Školovanje završava u Minhenu, a onda karijeru nastavlja izložbama u Londonu i Parizu, putuje u Rim i pred početak Drugog svetskog rata odlazi u Njujork, gde smrt 1945. prekida sve njene nade. Umrla je u trenutku kad su se za nju otvorili putevi za veliku karijeru. Majka Danica bdila je nad sudbinom svoje jedinice, a posle njene rane smrti, nad sudbinom njenih slika.

Vrednost knjige Mirjane Mitrović je i u tome što pažnju posvećuje velikom broju ličnosti koje su bile u kontaktu sa slikarkom, i u kratkim opisima uspeva da odredi njihov značaj kako za umetnost sredine u kojoj su živeli tako i za život slikarke, u kojem su ostavili važan trag. Galerija u Požarevcu, osnovana 1962. godine, zaslužna je što slikarstvo Milene Pavlović Barili ima značajno mesto u našoj umetnosti prve polovine prošlog veka. Naredna godina, u kojoj će se obeležiti 60 godina galerije, pravo je vreme za retrospektivnu izložbu u Parizu. Pravo mesto je Muzej tridesetih godina (Musée des Années 30). Tih godina Milena je živela, slikala i izlagala u gradu svetlosti, pa zalužuje organizaciju izložbe u prostoru tog muzeja.