Kupci sve više traže zamene za meso

U Surčinu se planira gradnja novog pogona kompanije „Nestle” u Srbiji, koji će imati deo za proizvodnju, zamrzavanje i pakovanje. Reč je gradnji pogona za izradu proizvoda na biljnoj bazi, i to četiri vrste – šnicle, medaljoni, prsa i file na bazi soje, glutena, ulja uljane repice, ekstrakta kvasca, brašna, sirćeta i vode, s dodatkom aroma.

Kako je prenela „E-kapija”, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda oglasio je javni uvid u zahtev za odlučivanje i potrebu procene uticaja na životnu sredinu projekta proizvodnog objekta „Nestle PBMS” u Surčinu, koji je podnela kompanija „Nestle Adrijatik S d. o. o. Beograd” . Pogon je planiran kao dogradnja i rekonstrukcija postojećeg distributivnog centra u okviru njihovog industrijskog kompleksa u Surčinu.

Iz godine u godinu raste broj ljudi u svetu koji se ne hrane namirnicama životinjskog porekla, što je multinacionalnim kompanijama znak da uvode inovacije u proizvodnji

Inače, razvojnim planom te kompanije predviđeno je proširenje asortimana, a ističe se da je svoju proizvodnu lokaciju u Srbiji izabrala za proizvodnju novih proizvoda na biljnoj bazi. Taj će pogon imati deo za proizvodnju, zamrzavanje i pakovanje. Tehnološki postupak proizvodnje između ostalog podrazumeva ekstrudiranje i sečenje mase u četiri oblika, paniranje, prženje poluproizvoda, gril-markiranje, zamrzavanje i pakovanje.

U projektu se navodi kako su istraživanja kompanije „Nestle” usmerena na ishranu koja će smanjiti rizik od bolesti današnjice, poput gojaznosti, dijabetesa i bolesti krvnih sudova.

Ova kompanija nije prva koja najavljuje novine na tržištu namirnica koje nisu životinjskog porekla, a koje imaju sve više sledbenika. Procenjuje se da će to tržište u narednoj deceniji biti vredno 140 milijardi dolara, to jest deseti deo sadašnje vrednosti tržišta mesa.

I Evropska komisija svojevremeno se oglašavala o pitanju zamena za proteine životinjskog porekla, ističući kako se istražuju mogućnosti da se oni u budućnosti više dobijaju iz biljaka kao što su suncokret, sočivo, uljana repica i druge. Međutim, zvaničnici su upozoravali da Evropa zbog raznolikosti tržišta i klimatskih faktora nije u mogućnosti da proizvede dovoljno biljnih proteina shodno narastajućim zahtevima i da bi sve zainteresovane strane morale da se uključe u rešavanje ovog pitanja.

Iz godine u godinu raste broj ljudi u svetu koji se ne hrane namirnicama životinjskog porekla, što je miltinacionalnim kompanijama znak da uvode inovacije u proizvodnji.

Odgovor prehrambene industrije u ranijem periodu bila je upotreba belančevina na biljnoj bazi, a sve više se govori i o proizvodnji mesa u laboratoriji. Plasiranje novih veganskih proizvoda na tržište od 2010. povećano je za 250 odsto. U Velikoj Britaniji, recimo, broj vegana povećao se u poslednjoj deceniji za 360 odsto, a osim te zemlje, pad potrošnje mesa beleže i Nemačka, Kina, Kanada... Prema ranijim istraživanjima, oko 43 miliona kupaca u Americi reklo je u istraživanju da nisu vegani ili vegetarijanci, ali da povremeno kupuju biljne proizvode jer vode računa o zdravoj ishrani, i to najčešće sojino i bademovo mleko, tofu i veganske burgere.

Sve ovo znatno pogađa mesnu industriju i njen profit. Prošle godine u ovo vreme vodila se žučna debata u EU da li će proizvodi biljnog porekla moći i dalje da imaju nazive koji asociraju na meso i da li se na taj način potrošači dovode u zabludu jer je njihova proizvodnja sve savršenija, pa te zamene po mirisu i ukusu sve bolje oponašaju pravo meso.

I pored toga u mnogim državama EU otvaraju se radnje za prodaju biljnih zamena koje izgledaju kao mesare i imaju široku ponudu ovih proizvoda.

Prema podacima agencije Nilsen iz prošle godine, na američkom tržištu prodaja biljnih zamena za meso udvostručavala se svakog meseca od početka pandemije. Iako je istovremeno rasla i prodaja običnog mesa, to je bilo znatno manje. Ipak, stručnjaci smatraju da je potrebno mnogo više vremena da bi se ugrozila mesna industrija jer se i dalje sedam od deset ljudi izjašnjava da jede meso.