Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ UGLA PSIHOLOGA

Šta je savršeno za mene

Dobro je podsetiti se da je „dobro” nekad bolje od „sjajnog”, pa socijalni časovnik, po kojem sredina očekuje da se određeni životni događaji moraju dogoditi u posebnom dobu i uzrastu, bude u raskoraku s našim ostvarenim željama
(Фотографије Pixabay)

Približavaju se novogodišnji i božićni praznici, a s njima se bude razmišljanja o sopstvenim ostvarenim i neostvarenim željama. Ideja o tome kako treba da izgleda naš život često je uslovljena socijalnim časovnikom, odnosno očekivanjima sredine da se određeni životni događaju moraju dogoditi u posebnom dobu i uzrastu. Sameravajući sebe prema tom časovniku neretko nalikujemo Belom zecu iz „Alise u Zemlji čuda” koji panično trči i viče „Kasnim, kasnim, ja užasno kasnim”.

Međutim, jedno su socijalne norme koje je društvo postavilo u odnosu na tok i razvoj civilizacije, a drugo je naš unutrašnji sat. Socijalni časovnik postoji kao smernica, ali ni u kom slučaju ne treba da nam bude omča oko vrata zbog koje ćemo, po cenu na papiru savršenog života, činiti stvari za koje nismo spremni ili za koje nismo sigurni da ih želimo.

Jovana Trbojević Jocić (Foto lična arhiva)

Vreme za velike korake

Nedavno sam grupu studenata pitala da li bi u ovom trenutku – kada imaju 23 godine – hteli da budu u braku. Prema ranije utvrđenom socijalnom časovniku, oni sada ulaze u dob koja se naziva rano odraslo doba, a obeležavaju ga razvojni zadaci poput napuštanja porodičnog doma, uspostavljanje partnerskog odnosa, te ulazak u brak i roditeljstvo. U pitanju su izuzetno veliki koraci koji ne predstavljaju nimalo lak izbor, a koji se podrazumevaju kao sastavni deo priče „Živeli su srećno do kraja života”. Nad glavom im pritom visi sat koji pokazuje da sve to treba da postignu do sredine svojih tridesetih godina.

Potraga za savršenim životom kojim ćemo paradirati u društvu i na društvenim mrežama kao oznakom da smo sada odrasle osobe koje su, eto, ispunile sve svoje „životne” zadatke, često nas mnogo više košta nego što tom jurnjavom dobijemo. Toliko smo obuzeti tim moranjem i pojmom „savršen život” da ne stižemo da se zapitamo da li zapravo jurimo jedan tek apstraktan pojam, umesto da otkrijemo šta je to što je savršeno samo za nas.

Moja ideja o „savršenom životu” drastično se menjala sa mnom. Moj savršeni partner nije više Bred Pit, kako sam zamišljala s petnaest godina. Moje predstave savršene porodice ili posla takođe su potpuno promenile oblik. Nisam, međutim, imuna na tuđe savršene živote i njihove otkačene rubrike ispunjenih zadataka odrasle dobi. Nisam imuna jer sam čovek, a jedna od naših osobina je da smo društvena bića koja žele da pripadaju čoporu ili plemenu. Kada čopor ide napred, mi onda imamo utisak da stojimo. Tada kod nas prevladava strah od odbacivanja i usamljenosti i počnemo da činimo korake koji nisu u potpunosti u skladu s nama samima – a sve s idejom da moramo „biti deo nečega”.

Film koji sjajno oslikava ovaj proces je „Kaži kad” (Laggies, 2014; bukvalni prevod s engleskog glasio bi „Sporaći”). Kira Najtli u ovom naslovu glumi Megan, mladu odraslu osobu koja, pokušavajući da ostane deo svoje vršnjačke grupe (ima 28 godina), gubi iz vida šta je savršeno za nju. Na početku filma, Megan je prikazana kao osoba koja stagnira u ličnom razvoju. Uprkos završenom fakultetu, i dalje nije započela svoju karijeru; i dalje živi s roditeljima; usporena je i njena veza s dečkom. Megan stoga donosi ishitrene odluke kako bi zadovoljila očekivanja grupe, odnosno svojih srednjoškolskih prijatelja.

Film „Kaži kad” pokreće više značajnih tema u vezi s unutrašnjim konfliktima, ali me replika Krega (kojeg tumači Sem Rokvel) svaki put podseti koliko smo zbunjeni kada ulazimo u odraslost i koliko smo i dalje zbunjeni i nakon što smo zagazili dublje u nju: „Nisam očekivao da ću i nakon što postanem odrastao i dalje morati da tražim mesto u koje ću se uklopiti. Mislio sam da ga automatski dobiješ kada nađeš posao i porodicu. Ali tu sam samo ja, sam.”

Moji studenti, koji spadaju u nepravedno omraženu generaciju milenijalaca, odgovorili su da ne bi želeli da u ovom trenutku budu u braku. Naveli su mi bitne faktore koji utiču na takvo mišljenje, ali suštinski: smatraju da još uvek nisu spremni. Odlaganje postizanja ovakvih socijalnih zadataka može biti i deo nekih unutrašnjih nerazrešenih konflikata – kao u slučaju onih koji dane provode „na kauču”, nemoćni ili nemotivisani za pokretanje iz letargije – ali se u radu s klijentima češće susrećem s onima koji su trčali za tim časovnikom i došli do toga da ta vizija savršenog života nije savršena za njih.

Pritisak okruženja

Socijalni časovnik i unutrašnji časovnik ponekad budu u raskoraku i teško je odupreti se prizorima drugih i pritisku okruženja, i u tom moru savršenih odnosa, brakova i poslova pronaći one koji su zaista savršeni za nas. Često sebe moram da podsetim, kao i moje klijente, da je „dobro” nekad bolje od „sjajnog”. Postojanost i prisutnost u trenutku mogu mnogo više da pruže nego vijanje savršenstva u oku drugih.

I bez dolaska praznika, navala tuđih savršenih života će uznemiriti one tačke za koje još nismo sigurni da li ih želimo i da li smo spremni za njih. Kada osetite taj ubod, setite se da tuđe savršeno ne mora da bude vaše savršeno. Štaviše, tuđe savršeno zapravo nikada nije savršeno za nas. A potraga za našim sopstvenim dobrim počinje s dopuštanjem sebi da okasnimo koji put. Sve što je značajno postići ćemo ako se primarno vodimo svojim unutrašnjim časovnikom. Savršeni smo onoliko koliko smo spremni da vidimo sopstvene pukotine i smatramo ih delom nas i naše priče.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.