Kovid 19 i otpor vakcinisanju

U mnogim zemljama postoji otpor vakcinisanju. Naučnici, posebno imunolozi i epidemiolozi, nastoje da suzbiju širenje zaraznih bolesti, a farmakolozi pokušavaju da pronađu lekove. Naš organizam poseduje imunološki sistem odbrane koji je veoma kompleksan, ali on je već skroz proučen. To saznanje pomaže da se vodi uspešna borba protiv raznih bolesti. Od kraja Drugog svetskog rata u svetu se pojavilo oko 400 raznih zaraznih agenasa, ali je njihovo širenje redovno zaustavljano. Danas avioni prevoze milione putnika godišnje, što omogućava lakše širenje zaraznih agenasa. Neke mere koje stručnjaci preduzimaju postale su poznate svima, čak i onima koji su površno pratili širenje virusa korona koji izaziva kovid 19. Stariji stanovnici Srbije dobro pamte „izuzetno uspešnu organizaciju suzbijanja epidemije velikih boginja”, kako navode američki epidemiolozi-posmatrači.

Smrtni slučajevi usled kovida 19 su brojni u gerijatrijskom dobu. Kad su pronađene vakcine i kad je u nekim državama vakcinisano više od 80 odsto odraslih stanovnika, virus se našao u krizi, otežano mu je širenje. Ovih dana su otkrivena i dva leka koji će sprečiti teška oštećenja kod inficiranih. Da je procenat vakcinisanih bio još veći i vakcinisanje brže, virus bi imao manju šansu da stvara brojne varijante, pogotovo one koje olakšavaju širenje.

Znam porodice u kojima su izgubili voljenu osobu koja se nije vakcinisala jer su mlađi članovi bili protivnici vakcinisanja. Nisu protivnici vakcinisanja samo pseudointelektualci, među njima se sreću i obrazovani pojedinci, mnoštvo studenata i poneki lekar. Imunološke procese dobro poznaju samo vrhunski stručnjaci, pa nije čudo što se poneki lekar nađe među protivnicima vakcinisanja, jer mnogi od njih slabo poznaju tu medicinsku oblast, ali njihov stav pomaže protivnicima vakcinisanja. Razlozi protivnika cepljenju su mnogobrojni, od straha da je vakcina štetna, tj. da je namerno programirana da se cepljenom ošteti DNK, do mišljenja da virus ne postoji. Pre mesec dana student me je pitao: „Zar vi verujete da taj virus postoji?”, a nakon petnaestak dana je odveo svoju nevakcinisanu majku u kovid bolnicu. Drugom studentu je u kovid bolnici preminuo otac.

Ako protivnici vakcinisanja smatraju da je opasnost od cepljenja velika, zašto onda sedaju u automobile, voze bicikle, skijaju, bave se opasnim sportom (boks, fudbal, bob, sankanje, rvanje i drugi) ili puše? To su daleko opasniji postupci od vakcinisanja. Od pušenja će u Srbiji pre vremena umreti oko milion stanovnika (JBUON, 2021; Atina). Kod nas puši oko 37 odsto muškaraca i 31 odsto žena starijih od 15 godina. Nažalost, procenat pušača među studentima medicine je skoro isti, a na nekim fakultetima i veći. Verovatnoća da neko oboli od karcinoma pluća kod pušača je 22 puta veća, a te opasnosti se retko koji pušač plaši.

Strah od štetnih efekata vakcine nije razlog za izbegavanje cepljenja. Mahom je reč o otporu ljudi prema naredbi vlasti na bilo kojem nivou – država, preduzeće, univerzitet ili poslodavac. Reč je o prisilnoj promeni lagodnog života, mnogi zahtevaju status kvo, tj. udoban mir. Ovde navodim odnos studenata na dva strana univerziteta prema cepljenju. U Austriji, naša zemljakinja je dobila dopis iz rektorata da ne može da pohađa studije jer nije cepljena. Takvu odluku dobili su svi studenti koji odbijaju vakcinisanje. Porodica u Srbiji se uznemirila, tako sam i saznao za tu odluku. Međutim, zbog masovnog protesta, univerzitet je promenio odluku. U SAD znam studentkinju druge godine. Njen univerzitet je objavio: „Ko želi da se cepi učestvovaće u redovnoj nastavi, a ko neće da se vakciniše pratiće nastavu putem interneta”. Svi su se cepili. U Americi studije nisu besplatne, prosečan godišnji trošak je veći od 30.000 dolara i većina studenata podiže kredit; zato studenti nisu rizikovali da ponavljaju godinu. Ovi podaci ukazuju da je pristup studenata cepljenju i preduzetim merama univerziteta u svetu različit.

Poznato je da studenti nisu životno ugroženi ovim virusom, ali su njegovi prenosioci – u gradu, prodavnicama, javnom transportu, kao i u kontaktu s kolegama slabog imuniteta. Studenti protivnici vakcinisanja smatraju da im vlast ne može zapovedati – neće da se „pokoravaju”. Pitamo se gde je solidarnost, mahom sa starijima od 65 godina, koji najviše plaćaju za takvu nemarnost. Vremena se menjaju, baš onako kako je to Đura Jakšić zabeležio u pesmi „Otac i sin” i dobro je što svaka nova generacija većinom živi mnogo bolje od prethodne, ali nije lepo da mladi zaborave ko im je stvorio bolje životne uslove.

Prof. dr Rajko Igić,
autor knjige „Osnovi gerijatrije”