Balon inflacije izduvaće se u 2022.

Poskupljenja svega i svačega pravu potvrdu dobila su i u statistici koja je pokazala da je rast cena na malo od prošle godine, tačnije od novembra, iznosio 7,5 odsto. Do sada mnogima se činilo da je, bar formalno, inflacija potcenjena. Ako smo se do sredine leta tešili da imamo nižu inflaciju od velikih ekonomija, SAD, na primer, ili Nemačke, sada imamo višu. U SAD je u novembru na godišnjem nivou bila 6,8 procenata, u Nemačkoj 5,2. U Narodnoj banci ponavljaju da je ona privremena, uslovljena spoljnim faktorima na koje ne mogu da utiču i da od sredine naredne godine očekuju smanjenje.

Kada će se balon svetske inflacije, posledično i naše, ozbiljno izduvati, kako to kažu ekonomisti, jedno je od najčešće postavljanih pitanja. I da li naši kreatori ekonomske politike mogu nešto da urade da je zaustave. Sudeći prema izjavama stručnjaka inflacija nam je spoljna, uvozna, i čekamo da prođe.

Goran Radosavljević, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da će inflacija početi da se smanjuje tek od sredine naredne godine što je i prognoza Narodne banke Srbije (NBS). On, međutim predviđa da će već u decembru ona kod nas biti veća od osam odsto, a da će na svetskom nivou biti još jedan inflatorni udar zbog više cene gasa, posledično i drugih energenata struje, drveta, peleta, uglja sve dok traje grejna sezona. Nepoznanica je i koliko će još dugo Evropa da vodi ekspanzivnu monetarnu politiku, odnosno da daje podsticaje za oporavak ekonomije.

„Mi u ovom trenutku ne možemo da preduzmemo neke mere protiv inflacije izuzev toga da država pomogne najsiromašnijim građanima da lakše prebrode poskupljenja, jer je ona uzrokovana spoljašnjim faktorima poput rasta cena energenata, hrane... Referentna kamata je jedan odsto, vrlo je niska i ne mislim da je treba povećavati. NBS je dugo vodila restriktivnu monetarnu politiku i mi smo stidljivo spuštali tu baznu kamatu. Podsećanja radi, euribor je u EU već dugo minus 0,5 odsto. Ne vidim da bi podizanje referentne kamate suzbilo inflaciju, jer je došla spolja i nikakva naša monetarna politika neće uticati na cene na svetskom tržištu”, kaže Radosavljević. Dodaje da nije dobro što će inflacija obezvrediti ovogodišnji realni rast zarada.

Objašnjava da je uzrok inflacije rast tražnje usled ubrzanog izlaska iz ekonomske krize izazvane kovid pandemijom i to mnogo brže nego što se očekivalo. Početkom godine mislilo se da će svet izaći iz krize tek sledeće, a neki sektori i 2023. Međutim, ekonomija se oporavila brže i mnoge zemlje su dostigle ekonomski nivo iz 2019. Ili će ga dostići u prvom kvartalu 2022. Čak i avio-saobraćaj je blizu nivoa od pre krize.

Ekonomista Danilo Šuković navodi da je rast inflacije bio očekivan, jer je širom planete u opticaj stavljeno mnogo novca. A sada je nije lako obuzdati.

„Osnovni zakon ekonomije, a to je odnos ponude i tražnje je narušen. Sada je tražnja veća od ponude. Inflacija posebno zabrinjava nas koji imamo gorka iskustva iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Rast cena je kao požar. Tih 7,5 odsto međugodišnje inflacije je opšta stopa, a problem je u tome što su proizvodi koji su od vitalnog značaja za stanovništvo, pogotovo one najsiromašnije, najviše poskupeli. Zato deluje da je inflacija veća nego što statistika iskazuje. Vidim da je Narodna banka preduzela mere za povlačenje likvidnosti i mislim da će morati još nešto da učini”, napominje Šuković.

Podsećanja radi Narodna banka od oktobra ove godine postepeno smanjuje ekspanzivnost monetarne politike bez promene osnovnih kamatnih stopa. Pored obustavljanja aukcija repo kupovine hartija od vrednosti putem kojih je u prethodnom periodu bankama obezbeđivana dinarska likvidnost, ona postepeno povećava procenat viškova dinarske likvidnosti, koje reverznim repo aukcijama (repo prodajom hartija od vrednosti) povlači na nedelju dana, kao i prosečnu ponderisanu stopu na tim aukcijama. Od oktobra ova stopa je povećana sa 0,11 odsto, koliko je do tada u proseku iznosila od početka godine, na 0,34 procenta, koliko je bila na poslednjoj reverznoj repo aukciji.