„Otvoreni Balkan” ruši Kurtijev separatizam

Političke elite u regionu koje žive u prošlosti, koje ne mogu da vide drugačiju budućnost i čija se politika temelji na sukobima i mržnji otvoreno se protive projektu „Otvoreni Balkan”. Bošnjački i crnogorski političari u krilatici „srpski svet” nalaze razlog zašto, bar za sada, ne žele da pristupe inicijativi od koje će najviše koristi imati upravo građani. U isto vreme separatističke snage na Kosovu uz pomoć ekstremnih albanskih političkih partija u Tirani otvoreno se bore protiv ukidanja granica i nesmetane trgovinske saradnje. Na njihovoj meti su osim konditorskih proizvoda iz Srbije i bivši funkcioneri Srpske liste u enklavama koje sumnjiče za korupciju.

Tako su organizovani protesti udružene albanske opozicije i pripadnika radikalnog pokreta Samoopredeljenje protiv dolaska predsednika Aleksandra Vučića. Učesnici protesta zapalili su zastavu Srbije istaknutu u znak dobrodošlice na ulici koja vodi do vlade. U isto vreme, pod izgovorom borbe protiv korupcije, u Štrpcu gde živi oko 12.000 Srba, uhapšeno je deset ljudi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je akciju policije u Štrpcu, ocenivši da je kosovski premijer Albin Kurti to uradio zbog „Otvorenog Balkana”. „U početku su nam govorili da na severu KiM žive kriminalci. Vodili su tu kampanju godinama. Sad izgleda da su i na jugu kriminalci. Desetoricu ih uhapsiše, i sve kriminalci. Ne znam kako između negde nisu našli, na primer u Uroševcu. I sve samo Srbi kriminalci”, kaže Vučić.

Aktivnost albanskih političara je direktno usmerena protiv Srbije i predsednika Vučića i to je u duhu decenijske antisrpske kampanje. Ono što može da brine, jeste kako će funkcionisati celokupan projekat „Otvoreni Balkan” ako postoji toliko izražen animozitet albanske strane prema Srbiji i kako će se prihvatati srpska roba i srpski radnici. Predsednica vlade Ana Brnabić kaže da postoje ljudi koje vuku snage prošlosti, a ima i onih koji vuku u budućnost. Ističe da su to dva sveta koja su mogla da se vide u Tirani, kao što možemo da ih vidimo svuda u regionu. „Neki ljudi ne mogu da zamisle drugačiju budućnost od prošlosti kakva je bila u regionu”, naglasila je Branbićeva i dodala da su neki političari u regionu zaglavljeni u prošlosti i da ih plaši da će takva inicijativa da pokaže njihove slabosti jer je, kako dodaje, jedina njihova politika politika sukoba, a ne saradnje.

Za sve opstrukcije koje sprovodi otkako je po drugi put u premijerskoj fotelji u Prištini, kao i sada u vezi sa projektom „Otvoreni Balkan”, Kurti očigledno nema podršku iz SAD, ali gotovo je izvesno da ima nečiju podršku, jer to što radi nisu njegove impulsivne odluke. Upadi na sever pokrajine pod izgovorom navodne borbe protiv korupcije dosad su imali podršku samo Viole fon Kramon, ali i Velike Britanije za koju se sumnja da stoji iza organizovanja svih incidenata na Kosovu u poslednjih nekoliko meseci.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da je upad kosovskih specijalaca u srpske sredine u Štrpcu i okolnim selima ništa drugo do još jedna demonstracija sile premijera privremenih institucija u Prištini. Za „Politiku” kaže da Kurti svako malo poseže za ovakvim akcijama kako bi podilazio antisrpski raspoloženoj javnosti kosovskih Albanaca i ne bi li na taj način uspeo da spreči dalje osipanje biračkog tela, koje je postalo i više nego očigledno nakon poslednjih lokalnih izbora na Kosmetu. Dodaje da je to samo jedna strana Kurtijeve politike.

„Činjenica da se taj upad u srpske sredine dešava na dan kada u Tirani srpski predsednik Aleksandar Vučić, albanski premijer Edi Rama i makedonski premijer Zoran Zaev potpisuju važne sporazume u cilju oživljavanja inicijative ’Otvoreni Balkan’ govori nam još jednu stvar. Kurti je od starta protivnik ideje povezivanja naroda u regionu, a samim tim i pomenute regionalne inicijative. Relaksacija odnosa između Srba i Albanaca, smanjenje tenzija kroz ekonomsku saradnju predstavlja nešto što se nikako ne uklapa u Kurtijevu političku agendu”, kaže Graovac.
Podseća da je Kurti vatreni pobornik ideje velike Albanije i da smatra da je njegov zadatak da taj istorijski cilj Albanaca sprovede u delo. Kako bi to i ostvario neophodno je da pred svetom, a naročito pred zapadnim saveznicima, pokaže kako je bilo kakav sporazum i mirna koegzistencija između Srba i Albanaca nije moguća.

„Upravo zato svedoci smo i njegovog konstantnog blokiranja ili opstruiranja pregovaračkog procesa Beograda i Prištine. Kurti smatra da ukoliko pregovori Beograda i Prištine propadnu i ukoliko odnosi Srba i Albanaca ostanu ovakvi kao što su danas, prožeti sukobima i nerazumevanjem, političkom Zapadu neće ostati ništa drugo nego da podrži njegov plan o pripajanju Kosmeta Albaniji”, ističe Graovac.
Dodaje da je po Kurtijevoj analogiji miran suživot Srba i Albanaca u trenutnoj situaciji u kojoj Srbi ne priznaju samoproklamovanu kosovsku nezavisnost neodrživ. Decidan stav srpske strane, o tom pitanju, frustrira kosovske Albance i izaziva nezadovoljstvo koje se manifestuje kroz unutrašnju nestabilnost i međuetničke sukobe na Kosmetu.

Pošto Zapad ne može da natera Beograd da prizna nezavisnost Kosmeta, južna srpska pokrajina ne može da postane država u punom kapacitetu. Time se unutrašnja kriza na Kosovu i Metohiji samo produbljuje, a međuetničke tenzije povećavaju. U takvoj situaciji, po mišljenju Kurtija, jedini način da se prevaziđe kriza može se pronaći u priključenju Kosmeta Albaniji. Upravo zato Kurti sa prezirom gleda na „Otvoreni Balkan”. Jer se ta inicijativa direktno kosi sa njegovom političkom agendom.

„Otvoreni Balkan pokazuje da Kurti nije u pravu i da je saradnja između Srba i Albanaca i te kako moguća. Naravno, ukoliko postoji politička volja sa jedne i druge strane. Zato su demonstracije u Tirani, paljenje srpske zastave i upad naoružanih ljudi u srpske kuće u Štrpcu ništa drugo do koordinisani pokušaji da se postignuti dogovori tri lidera u Tirani, kada već ne mogu da se spreče, onda bar na njih baci senku međuetničkog nasilja i netrpeljivosti”, zaključuje Srđan Graovac.