Jevanđelje po Jakšiću

Novinar Boško Jakšić se u tekstu „Jevanđelje po Miloradu” („Pogledi”, 17. decembar) bavi navodno BiH, a fokusira se isključivo, i to sa neskrivenim negativnim predznakom, na Republiku Srpsku i Milorada Dodika. Pravo je autora da ima takav stav. To mu niko ne može osporiti. Ali je i obaveza da poštuje činjenice, jer je dugogodišnji novinar, da ih svesno ne ignoriše i stavlja pod tepih, jer se ne uklapaju u njegovu tezu da su srpski narod u RS i Dodik isključivi krivci za stanje u BiH. Skrivanje takvih činjenica od autora je ogledalo profesionalne etike i morala, ali zašto ne reći – i ličnog. Zato ukazujem na neke činjenice koje Jakšić ignoriše, a koje u stvari potpomažu stvaranju prave i uravnotežene slike.

Autor sa neskrivenim zadovoljstvom piše da je u zgradi Predsedništva BiH organizovan susret dvojice članova Predsedništva sa Udruženjem generala BiH, „zaboravljajući” da kaže da je reč o isključivo bošnjačkim generalima koji su bili komandanti muslimanskim jedinicama tokom građanskog rata u BiH! Nije bilo nijednog generala srpske ili hrvatske nacionalnosti u državi koju čine tri naroda ! Preko tog krucijalnog pitanja Jakšić prelazi, jer bi ugrozilo njegove teze u tekstu da su isključivi krivci zločesti Dodik i Republika Srpska. Pitanje je, takođe, kako mogu generali da uđu u zgradu predsedništva, institucije koja simbolizuje državnost koja počiva na ravnopravnosti tri naroda!? Da razgovaraju sa dvojicom članova predsedništva (zapravo, sa jednim, jer su oba izabrana glasovima Bošnjaka) o stanju u BiH i da izraze spremnost da će se oni boriti po cenu života kao u ratu za „jedinstvenu građansku BiH”! Građansku, otkud to, zar tu tezu ne zagovaraju Izetbegović i Komšić, sa ciljem eliminisanja osnovnog postulata da BiH počiva na temeljima tri ravnopravna naroda, a ne na dominaciji jednog – bošnjačkog, što bi se time ostvarilo?

Jakšić stav Dodika o eventualnim sankcijama SAD i Nemačke da su „preterali” naziva „bahatim” i konstatuje da je uvredio bosanske muslimane: „Bošnjaci su naučili da njima neko upravlja, a Srbi ne trpe torture”, citira Jakšić ovu, po njemu, „bahatu” i „skandaloznu” izjavu Dodika. Ako je to uvreda, da li je uvreda g. Jakšiću, ona koju je mnogo ranije, 21. januara 2021. izrekao Izetbegović na tamošnjoj televiziji: „Srbi su loš narod”? Zašto g. autore nju zaboravljate, ona vređa sve nas, valjda i vas, jer pripadate srpskom rodu. Tako kako je Bakir rekao o Srbima samo su govorili, podsećam vas, Hitler i Pavelić. „Zaboravili” ste i izjavu Izetbegovića  od 26. oktobra 2021. „Ako neko hoće da živi mora da je spreman da umre, mora da se sprema za rat” i označi glavne tačke tog njegovog „rata” – Brčko i Tuzlu! Ili još ranije kada je govorio o namenskoj industriji u BiH kada je rekao da se spreme za „nešto što se može dogoditi ovde, kod nas”. Pa ko to poziva na rat, gospodine Jakšiću, Srbi iz RS i Dodik, ili Izetbegović i Komšić? Iz RS nije nijedna izjava stigla u kojoj se pominje rat. Dodajmo tome i izjavu Komšića da je „u politici Srbije genocidna politika neprestano prisutna”( 10. mart 2021).

Autor o „srpskom svetu” piše da je to „katastrofalno po stabilnost na Balkanu”! Znate dobro g. Jakšiću da to nije nikakvo pozivanje na rat, na sukobe, već na jačanje duhovnog i kulturnog jedinstva Srba. Da li je to greh, što se Beograd brine za Srbe i u drugim zemljama što je po Ustavu obaveza.

Po Jakšiću odluke Skupštine RS su opasne jer krše Dejtonski sporazum. Ne mogu da verujem da spoljnopolitički novinar ne zna suštinu Dejtona, ili je zlonameran. Ovo što traži skupština da se vrati, oduzeo je Britanac Pedi Ešdaun, u svom bahatom stilu, nastavio Nemac Šiling, a završio Austrijanac Incko skandaloznim zakonom o negiranju genocida u Srebrenici, što je izazvalo opravdane reakcije. Zakon se, g. Jakšiću, donosi u Parlamentu BiH. Da li autor smatra normalnim da se oduzimanjem prava RS parče po parče ona pretvori u amorfnu masu, da jednostavno ne postoji?

Pita se autor zašto se predsednik Vučić, koji je u celom tekstu indirektna meta, ne oglašava. Vučić je jasno rekao da ne podržava nikakve sankcije (kao i većinska Srbija), da one nisu nikada i nigde dale rezultate, i da Srbija neće praviti granicu na Drini kao u vreme Miloševića. Poznato je u stvari šta Jakšića „žulja”, čitamo to u njegovim komentarima u drugim takozvanim nezavisnim listovima i elektronskim medijima.

Jakšić gotovo nervozno priziva međunarodnu zajednicu (čitaj – Zapad) da direktno reaguje, a ne da se sve svodi na, kako kaže, „fraze”, kako bi se uzdrmala i pozicija predsednika Srbije. To što se Jakšić poziva na opoziciju u RS  morao bi da kaže da je to rezultat direktnih telefonskih poziva Eskobara, što je on sam priznao. Kaže Jakšić da će odluka iz Banjaluke  sa sednice NS negativno delovati na razgovore o izbornoj reformi. Neistina. Ti razgovori su počeli mnogo pre sednice Skupštine RSK, pa su odloženi, i nikako ni da počnu, niti da se, ako hoćete preciznije – nastave. Neka se autor zapita zašto.

Novinar i publicista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista