Hiperkapitalisti – stop!

Nekada davno, slobodarski narodi, među kojima je i srpski, dizali su bune i ustanke protiv raznih zavojevača, boreći se „za krst časni i slobodu zlatnu”. Danas, kod nas bune i ustanke dižu najamnici najbogatijih na planeti Zemlji zbog ekološke i klimatske ugroženosti, koju su upravo baš ti bogataši izazvali u pomami za profitom.

Pre samo 666 godina najveći vladar srednjovekovne Srbije, Stefan Uroš Četvrti Dušan Silni Nemanjić, ostavio je srpskom rodu najmoćniju i najpoštovaniju carevinu u Staroj Evropi, razvijajući rudarenje kao glavnu granu privređivanja, za razliku od većine ondašnjih država, gde je glavnu privrednu granu predstavljala pljačka slabijih. Druga grana privrednih aktivnosti u Dušanovom carstvu bila je poljoprivreda, odnosno zemljoradnja i stočarstvo, što slikovito prikazuje narodna pesma sa područja Metohije i Kosova iz toga doba: „Šar-planina, puna brava, među njima čoban spava. On ne spava nego dr'jema, on tvrdoga sana nema.  I kada ga san prevari, na um su mu bjeli bravi”.
Bujni pašnjaci sa nepreglednim stadima ovaca i krdima goveda, zelene livade i zesejane njive, guste šume pune čopora divljih zveri, bistri potoci, reke, jezera i mora, odavno su retka slika zajedničke planete. Iz istorije njenog nastanka, pre više od 4,5 milijardi godina, poznato je da se prvi život začeo u vodi, te da sav biljni i životinjski svet, zajedno sa homo sapiensom – čovekom obdarenim razumom i osećajem, deli planetu Zemlju kao zajedničko mesto nastanka.
Takođe je poznato, da jedino homo sapiens deluje na zajedničku planetu, prilagođavajući je ličnim potrebama a najčešće svom egoizmu i pohlepi, za razliku od biljnog i životinjskog sveta, koji se zadovoljava darovima koje im Zemlja pruža. I povrh toga, sve tri vrste živih bića, Zemlja hrani i iznova rađa. Čovek je uvek osetljiva a samo ponekad razumna životinja (V. Durant). Kao razumno i osećajno biće, čovek često nema granicu u toj pošasti, svom egoizmu i pohlepi. Samo zahvaljujući obdarenim pojedincima, koji su se izdvojili iz gomile, ta njegova karakteristika je suzbijana zahvaljujući religijama – verovanje čoveka u nedokučive sile (Bog, Alah, Buda) a koje u osnovi propovedaju ljubav, jednakost i pravdu među ljudima.
Međutim, svi dosadašnji pokušaji  čovečanstva da se ostvari kolika-tolika jednakost, pravda i ljubav na Zemlji, nisu dali zadovoljavajući rezultat. Očigledno da je problem  u tome što se već par hiljada godina čovek bavi posledicama umesto uzrocima.
Naime, osnovni uzrok siromaštva i nejednakosti, pa i ekoloških i klimatskih promena, jeste vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, a samim tim i na profit – bogatstvo, koje čoveka dovodi u najveće iskušenje, njegove urođene karakteristike – pohlepa i egoizam.

Kroz sve oblike privrednog i društvenog uređenja, počev od prvobitne zajednice, preko ranog kapitalizma, pa sve do sadašnjeg hiperkapitalizma, čovečanstvo je pokušavalo, na razne načine, da obuzda pohlepu i egoizam kao lične osobine čoveka. Još su stari Grci nastojali da uvođenjem demokratije (vladavina naroda) smanje nejednakosti među ljudima. Sva dosadašnja iskustva, a naročito zapadnog razvijenog sveta, govore da je „demokratija u suštini takmičenje organizovanih manjina, a birači tu samo stoje da pljeskaju pobednicima i da viču ua pobeđenima, ali drugačije ne učestvuju u stvaranju rezultata” (Žan Žak Ruso).
Demokratija je lakrdija – organizovani nered. Budale su uskočile u sedlo i jašu čovečanstvo. Može biti da postoje i gori oblici vladavine nego što je demokratija.  Poslednji stupanj demokratije je vladavina razbojnika, reči su američkog mislioca – filozofa, istoričara i književnika V. Duranta.
Milan Vujaklija u „Leksikonu stranih reči i izraza” kaže: „Socijalistička demokratija zasnovana na društvenoj svojini i na učešću proizvođača i građana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima je kvalitativno nov oblik demokratije, koja podruštvljava i same političke oblike”. Kako reče jedan francuski ekonomista „sadašnji kapitalistički sistem nema budućnost jer produbljuje nejednakosti i iscrpljuje planetu Zemlju”. Najbolji primer koliko je kapitalizam kao dominantan oblik privrednog i društvenog uređenja apsolutno prevaziđen, govore sve učestalije krize, kao što su: ekonomske, finansijske, migrantske, ekološke, moralne, kovid kriza, kriza fertiliteta, siromaštvo i sve veće nejednakosti među državama i među ljudima na planeti Zemlji.
Pre samo nekoliko godina, Dragoslav Slović, Dejan Žunić i ja, posetili smo Indiju, drugu državu po broju stanovnika na Zemljinoj kugli. Po prispeću na aerodrom u Nju Delhiju, preko Istanbula, uputili smo se ka železničkoj stanici, na voz koji će nas odvesti u Hošijarpur, grad u podnožju Himalaja. Stupajući na peron dočekala nas je maltene armija polugolih i bosih, vidljivo neuhranjenih ljudi, koji su nas saletali tražeći milostinju. U jednom trenutku akademik Slović je izvadio novčanicu sa namerom da je uruči jednom od njih. U taj mah smo čuli izbezumljen povik našeg indijskog prijatelja da odmah vrati novčanicu u džep, uz upozorenje da smo mogli da izginemo. Svi ti ljudi jurnuli bi na nas da i oni dobiju deo. Objasnio nam je da se ovi nesrećnici rađaju, žive i umiru na ulici. Skoro čitava trasa pruge kroz Nju Delhi ukazivala je na isti prizor – bedu i siromaštvo. Indija je više od dva veka bila kolonija Velike Britanije. Privredni i društveni poredak je kapitalistički.
Dok Kinom, kao prvom državom po broju stanovnika na planeti, koja se graniči sa Indijom, već jedan vek vlada komunistička partija, koja je uvela socijalistički privredni i društveni poredak sa tržišnim obeležjima. Za to vreme Kina je potpuno iskorenila siromaštvo, Amerika kao hegemon, vekovima baca prašinu u oči čitavom čovečanstvu sa svojom kvazidemokratijom. Amerikom vladaju skoro dva veka samo dve političke partije, koje se ideološki međusobno ne razlikuju i svake četvrte ili osme godine, po ustaljenom pravilu, jedna drugu smenjuju na vlasti. Uskočile su u sedlo i jašu čovečanstvo. Očigledno da nam nema spasa sve dok je na vlasti šačica najbogatijih, koji poseduju preko 95 odsto ukupnog bogatstva zajedničke nam planete.

Zemlja planeta je isparcelisana na oko dvesta država. Potreban je novi format zajedničkog delovanja suverenih država  – planetarizam, koji bi iskorenio siromaštvo i smanjio nejednakost, preusmeravajući ogromna sredstva koja čovečanstvo ulaže u naoružanje. Verujmo u buduće generacije, umesto što im nešto zabranjujemo. U prvom danu i prvom satu, posle nove pravoslavne 2022. godine, došla je na ovaj svet, moja praunuka, koja je ponela ime starogrčke boginje pobede – Nike. Konačna pobeda čovečanstva je neupitna.

Domaćinu sa početka ovoga teksta obraća se unuk, koji se školovao u velikom gradu, sa predlogom da proda dva para volova i da kupi traktor. Nakon detaljnog objašnjenja, šta je traktor i koje sve prednosti ima, đed pita unuka: Jel' taj tvoj traktor balega? Čim je dobio negativan odgovor, domaćin odustaje od kupovine.
 Vreme je za novu civilizaciju.

Generalni direktor „Trepče”, tokom poslednje decenije 20. veka