Čast je biti umetnički direktor nacionalnog baleta

Iza mene je 30 godina aktivne karijere, pedagozi, koreografi, partneri, nagrade, aplauzi... Živela sam ulogu prvakinje toliko dugo čitavim svojim bićem, a moja sadašnja, nova pozicija umetničkog direktora Baleta Narodnog pozorišta je drugačija, kaže Ana Pavlović, primabalerina, u razgovoru za „Politiku”, sumirajući utiske posle stupanja na novu dužnost. I odmah potom dodaje:

– Insistiraću na poboljšanju standarda u svakom smislu. Rad i kvalitet su za mene uvek bili jedini kriterijumi. Želim da igrači rade u prijatnoj atmosferi, poštujući sebe, profesiju i jedni druge, uz motivaciju za stalni napredak. To mora biti imperativ. Verujem u naš balet, smatram da ima veliki potencijal i da će u budućnosti moći da iskaže sav svoj kapacitet i talenat. Zato sam prihvatila ovu odgovornu poziciju. Velika je čast biti umetnički direktor nacionalnog baleta.

Ana Pavlović je na novu funkciju došla prošlog meseca, posle Konstantina Kostjukova koji je od 2004. bio na poziciji direktora, a od 2012. u statusu v. d. direktora. Srednju baletsku školu „Lujo Davičo” završila je u Beogradu. U Operi u Gracu bila je angažovana 1991. Postala je član Baleta NP u Beogradu dve sezone kasnije. Promovisana je u prvakinju 1999. godine. Učestvovala je na prestižnom Gala festivalu „Zvezde 21. veka” u Tetaru Šanzelize u Parizu, septembra 2009. Dobitnica je brojnih priznanja. Odigrala je nezaboravno glavne role u velikim klasičnim i neoklasičnim baletima, a sa scene je otišla u tišini. Sada je u prilici da promeni sve ono što smatra problemom u beogradskom baletu.

Po novoj sistematizaciji radnih mesta imate pored sebe i izvršnog direktora. Kako ćete podeliti dužnosti?

Prošlog meseca je došlo do promene u sistematizaciji, te je tako pozicija umetničkog odvojena od pozicije izvršnog direktora, na čijem je čelu Smiljana Stokić, dugogodišnja članica našeg ansambla. Ona će biti zadužena za organizaciju i poslovanje baleta, kad je reč o efikasnijem ostvarivanju umetničkih i produkcijskih ciljeva. Po novom konceptu, moja pozicija omogućava da se potpuno posvetim umetničkoj viziji našeg ansambla, repertoarskoj politici, uspostavljanju kriterijuma i radu sa igračima. Verujem da ćemo odgovoriti svim izazovima.

Da li u sistematizaciji postoje promene i kad je reč o igračima, dešava se da honorarci nose repertoar, zbog toga što starosna granica prvaka za odlazak u penziju nije usklađena?

Sistematizacija definiše broj igrača potreban za izvođenje baletskog repertoara u našem pozorištu. Pored toga što zakon predviđa beneficirani radni staž za baletske igrače, starosna granica za odlazak u penziju nije usklađena sa specifičnošću naše delatnosti, pa imamo slučaj da određen broj igrača posle višedecenijske karijere ne može da odgovori svim zahtevima scenskog nastupa. Jedan broj mladih igrača, zbog odsustva sistemskog rešenja u smeni generacija, mora biti honorarno angažovan zbog ograničenja u broja zaposlenih. Pozorište ima potrebu da baletske umetnike sa iskustvom uključi u proces rada, kroz poslove repetitora i pedagoga, koji nisu predviđeni sistematizacijom, ali u praksi postoje. Verujem da će Ministarstvo kulture i uprava NP u narednom periodu sarađivati na pronalaženju sistemskog rešenja koje obezbeđuje socijalnu sigurnost igrača svih generacija.

Kako će pod vašim uticajem izgledati repertoar, kakvi su planovi?

Nacionalne kuće moraju negovati klasično kulturno nasleđe, jer je to njihova lična karta. Zato i posedujemo mnogobrojni ansambl koji nam omogućava monumentalnost i posebnost. Pažnju ću posvetiti radu na klasičnom repertoaru i vraćanju u formu za ove zahtevne predstave. Do kraja sezone nas očekuju, kako sam ih nazvala, „stare predstave u novom ruhu”, koje su na našem repertoaru, ali nisu dugo bile izvođene. Publika će ih videti „osvežene” novom umetničkom podelom i kostimima. U toku su pripreme za balet „Ko to tamo peva” i „Kraljica Margo”, a na kraju sezone nas očekuje povratak baleta „Žizela” (po Lavrovskom). Nisam uvek razumela koncepciju postavke novih verzija naslova koje već imamo na repertoaru. Ispostavljalo se da su „stare” verzije bolji izbor, a potroši se puno truda, vremena i novca. Ne kažem da ne treba praviti nove verzije, ali to treba uraditi sa puno pažnje i analize. Sledeće sezone za sto godina od nastanka beogradskog baleta, planiram novu premijeru ‒ klasičan balet „Rajmonda” na muziku Glazunova, koji do sada nismo imali. S ovim monumentalnim delom, gde će se naš ansambl pokazati u punom sastavu, počeće proslava stogodišnjice. Očekuje nas još dosta sadržaja, sa kojima ćemo se prisetiti naših divnih baletskih umetnika, koji su obeležili prethodni vek i time zadužili Balet NP. Naravno to ne znači da ću zapostaviti i neoklasičan i moderan repertoar. Naprotiv, vratićemo kvalitetne predstave, a biće i novih viđenja i renomiranih i mladih koreografa. Kad je reč o gostujućim pedagozima već smo pozvali u goste Bahram Juldaševa (zaslužnog umetnika Rusije) koji radi sa ansamblom. Očekujem i saradnju sa nekim od velikih imena svetske baletske scene.

Karijera igrača brzo prođe, kako sačuvati sećanje na domaće velikane?

Dostojno ispratiti umetnik, koji su verno služili pozorištu je važan čin. Mogu to i lično da potvrdim, s obzirom na to da nisam dobila priliku da se oprostim od publike i scene. Moramo sa više pažnje da se ophodimo prema velikim umetnicima koji su obeležili vreme pre nas. Stogodišnjica je sjajna prilika da im se odužimo raznovrsnim programom u vidu izložbi, monografija i retrospektivnih gala večeri. Mladi igrači treba da znaju ko su bila velika imena beogradskog baleta, jer je to deo naše kulture. UBUS je pokrenuo inicijativu u vidu monografija naših velikana i baletskih nagrada koje nose njihova imena. U pripremi je i pozorišna monografija o nacionalnom baletu.

Govorili ste ranije da ste napredovali polako, sa velikim trudom, ali da igrači nikada nisu bili dovoljno plaćeni i da nisu rangirani po tome koliko je ko radio. Kako to promeniti?

Trudiću se da nagrađujem rad. Ranije je postojala praksa varijabilnog nagrađivanja igrača i sećam se da je to nama predstavljalo dodatnu motivaciju, ne samo u materijalnom smislu već zbog vrednovanja našeg truda. Nadam se da ću imati prilike i na taj način da motivišem igrače. Sponzorstva ćemo svakako potražiti, nastojala bih da ostvarimo saradnju sa što više kulturnih centara u zemlji i inostranstvu i izgled za neka lepa gostovanja. Volela bih da igrači budu adekvatno plaćeni kako ne bi morali da prihvataju angažmane koji narušavaju ekskluzivnost i elitnost baleta NP.