Jergović: Sumnjiv mi je i dobar čovek

Novi Sad – Pisac Miljenko Jergović veruje da dobar čovek može da bude i ratni zločinac. Takvo njegovo uverenje izazvalo je pažnju u publici koja ga je slušala na Sajmu knjiga u Novom Sadu i koja je od njega tražila više objašnjenja o pogledu na dobro i zlo.

Književni razgovor sa Jergovićem, koji je na sceni „Seobe duša” Evropske prestonice kulture vodio Ivan Milenković, predstavio je brojnim okupljenim ljubiteljima književnosti, novu knjigu ovog pisca „Trojica za kartal”.

U njoj se Jergović vraća istoj temi kao kada je pre 27 godina pisao priče o opsadi Sarajeva i ratu u BiH, objavljene u knjizi „Sarajevski Marlboro”. Međutim, radi se o 29 novih priča u kojima su, kako je Jergović objasnio, nasitno posejane veze sa „Sarajevskim Marlborom”.

– Glupo zvuči, ali to su konceptualizirane knjige – kazao je pisac.

On je naveo da je prethodnu knjigu pisao većim delom u opsadi Sarajeva, dok se okolo pucalo, a da je događaje koji su se tad dešavali, ne prepričavajući ih direktno, smeštao u prošlost.

– Imao sam 26-27 godina. Onda sam se upitao kako bi sve izgledalo da sam se ponašao onako kako ozbiljni pisci treba da se ponašaju, sa distance, dakle kako bi izgledao taj „Sarajevski Marlboro” da sam ga danas pisao – kazao je Jergović, otkrivajući i kako je nastala knjiga.

Naime, Magdalena Petrinski koja prevodi njegove knjige na poljski jezik zamolila ga je da napiše dodatnu priču za poljsko izdanje. „Bože Magdalena, nisam ja taj čovek koji je pisao Sarajevski Marlboro”, bila je prva reakcija, pre nego što je stvar počela da ga kopka.

Jedna od novih priča je o komšiji Pašiću, duši od čoveka koji je u piščevoj interpretaciji postao „nešto drugo”.

– Ta priča se bavi mojom dugom opsesijom, opsesivnim uverenjem, da dobri ljudi nisu nužno na dobroj strani, niti su dobri ljudi nužno pravednici, i da je raspored dobrih i loših ljudi na strani „pravde” i „nepravde” ili na strani žrtve i na strani agresora, otrpilike jednak, i da je to ono što je najstrašnije u ratovima i u raznorazim ljudskim odnosima, ekstremnim situacijama među ljudima – navodi on.

Prvi korak prema ratnom zločinu, smatra, jeste u tome da čovek odjednom zaboravi da je pojedinac, a seti se da je „nešto drugo”. „Sudovi za ratne zločince su prenapunjeni dobrim ljudima”, dodaje.

Da li onda uopšte postoji podela na dobre i loše ljude, interesovalo je gradsku bibliotekarku iz publike, koja je podsetila na to da su nacisti govorili da samo rade svoj posao iako su to bili zločini. Jergović nema dilemu da postoji podela, pa navodi da je dobar, recimo, onaj koji će čoveka pustiti u redu u samoposluzi, ako vidi da ima samo bocu u korpi, a da će loš uživati da ovaj čeka.

– Jednaka je mogućnost da ratni zločinac postane i ovaj dobri koji vas pušta preko reda prema blagajni, i ovaj zli koji uživa u tome da vas maltretira. Čak mi je ovaj dobri malo i sumnjiv, jer ovaj zli možda svoje zlo potroši na toj korpi, pa neće pobiti pet hiljada ljudi, a ovaj je toliko dobar da negde mora puknuti – naveo je pisac.

Jergović je imao priliku da čuje kako je u Novom Sadu čitan kao pisac i da su gotovo uvek zauzete sve njegove knjige sa police u Gradskoj biblioteci. Pozvan da preporuči druge autore, naveo je četiri savremena pisca vezana za Novi Sad: Sinišu Tucića, Slobodana Tišmu, Lasla Vegela i Milenka Bodirogića.

Pri tome je govorio o „novosadskom i vojvođanskom klasiku”, „Tišmi nad Tišmama” i „vegelovskim” razlozima za čitanje ovih autora. Za Vegelovu „Nesahranjenu prošlost” kaže da je jedna od najvažnijih knjiga da preko razumevanja drugog razumete sebe.

Manifestacija „Seobe duša” traje do 13. marta i obuhvata književne razgovore sa piscima, koncerte i pozorišne predstave.