I piloti su u ratu stvarali Republiku Srpsku

U Domu Vojske Srbije u Beogradu juče je predstavljena knjiga penzionisanog general-majora Živomira Ninkovića „Vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske u ratu 1992–1995. godine”. Autor je ratni komandant ViPVO Vojske Republike Srpske (VRS), oficir koji je stvorio i kroz rat u BiH vodio srpske pilote, „protivavionce” i svo prateće osoblje.

Iako po snazi i broju pripadnika malo, ratno vazduhoplovstvo VRS ostvarilo je velike uspehe obarajući neprijateljske (hrvatske i NATO) avione i pružajući vatrenu podršku saborcima na zemlji. Tako je bilo i u odsudnim borbama kao što su bitka za koridor 1992. ili odbranu Banjaluke 1995. godine. U ratu za stvaranje Republike Srpske poginula su 54 pripadnika ViPVO.

– Kada je počeo rat, bilo nas je svega 17 pilota, računajući i mene. Bilo je dana kada se obavljalo po pet borbenih letova dnevno – rekao je general Ninković.
Kada je na početku rata 1992. godine stigao u Banjaluku, iskreno kaže da je bio – uplašen, ali ne zbog rata već zbog činjenice da nije bilo dovoljno stručnih ljudi za formiranje ViPVO. Zahvaljujući angažovanju najbližih saradnika, među kojima ističe svog zamenika pukovnika Božu Novaka, ubrzo je na položaj izašao prvi raketni divizion PVO, a zatim su zaživele i druge jedinice. Avijacija je postala strateška prednost VRS, pa su ubrzo usledili pritisci iz inostranstva na srpsku stranu da se ograniči njeno delovanje.

Najteži trenutak za generala Ninkovića bio je 1992. kada mu je, kako je rekao, „sa najvišeg mesta” naređeno da izmesti avijaciju u Srbiju. Odbio je, nije želeo da napusti srpski narod i da VRS ostavi bez strategijske prednosti. Obratio se narodu preko Radija Banjaluka i dobio podršku javnosti za svoj stav. Usledio je sastanak na Palama, a ViPVO je ostalo u VRS.

Iz tog periodu seća se veoma neprijatnog razgovora sa međunarodnim izaslanicima Sajrusom Vensom i lordom Dejvidom Ovenom, ali ni tada nije menjao svoje stavove.
– Ovom knjigom ispunio sam poslednji dug prema ViPVO. Imao sam sreću da imam sjajne saradnike, takve vojnike. Oni zaslužuju priznanje, sebe smatram poslednjim pojedincem – rekao je general Ninković.
O knjizi su govorili recenzenti dr Biljana Stojković i mr Zlatomir Grujić.