Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OBIČAJ U MANASTIRU TRONOŠA

Vekovni plamen ratarskih sveća

Постављање свећа (Фото Дикстрикт)

Sedam vekova trajanja, 2017. godine, zaokružio je manastir Tronoša. U njemu se još od prve polovine 19. veka beleži običaj jedinstven u svetu – paljenje ratarskih sveća. Običaj je zaživeo na Vavedenje 1843, po završetku izrade ikonostasa hrama. Od tada, svake godine na Veliki četvrtak, meštani okolnih sela od sakupljenog voska manastiru prilažu dve sveće visoke po dva metra, u prečniku 20 santimetara i teške po 50 kilograma. Jednu sveću prilaže narod Jadra, a drugu narod Rađevine. Uz poseban obred, u molitvenom hodu i uz zvuke manastirskih zvona, narod ih na rukama donosi u svoju svetinju. Ispred ikonostasa, s desne strane Carskih dveri, postavlja se jadarska sveća, a sa leve strane rađevska sveća. Na Veliki četvrtak one se zapale i gore do sledećeg Velikog četvrtka, kada se zamenjuju novim svećama.

U jadarskom kraju prilog za izlivanje ratarskih sveća – vosak, daruju meštani sela: Korenita, Tršić, Kostajnik, Kozjak. Za rađevsku sveću priložnici su Zajača, Gornja Borina, krupanjska sela. Na Veliki četvrtak, idući ka Tronoši povorka na trenutak zastane tik ispred manastira, kod kapele Svetog Pantelejmona i česme devet Jugovića. Na taj način ukazuje se pijetet prema korenima, sopstvenom duhovnom i nacionalnom biću, prema opredeljenju ustanovljenom na Kosovu 1389. godine.

Da nasleđe srpske prošlosti kroz vekove odoleva i u Jadru svedoči i predanje da je česma devet Jugovića podignuta godinu dana pre Kosovske bitke. Manastir Tronoša nekoliko puta je stradao kroz vekove. Poslednji put je do temelja spaljen u Drugom svetskom ratu, 1941, u naletu nemačke Kaznene ekspedicije na Podrinje. Natpis uklesan na kamenoj ploči pronađenoj tokom posleratne obnove kapele Svetog Pantelejmona, potvrđuje da je kosovsko predanje, kao deo nacionalnog zaveta, navek živo: „Ova zadužbina Jugovića iz 1388. godine, obnovi se 1721. godine, za vreme anhimandrita Metodija”. Ratarske sveće se zatim unose u portu, gde ih dočekuju igumanija, sestrinstvo manastira i arhimandrit. Okupljeni ih uvijaju u belo platno, ukrašavaju cvećem, a potom, u svečanoj litiji, ratarske sveće se odnose oko manastirske crkve, zadužbine kralja Dragutina Nemanjića i kraljice Kataline.

Kralj Dragutin, nažalost, nije stigao da završi Tronošu. Umro je 1316. godine, a gradnju manastira dovršila je njegova supruga, ugarska princeza Katalina. Rađanje nove podrinjske svetinje oglasila su crkvena zvona na dan Hristovog rođenja, na Božić, 1317. godine. Iako je kitnjasta Tronoša u svojoj duhovnoj lepoti opstala samo jedan vek nakon izgradnje (prvi put je porušena u napadu Turaka u 15. veku), vera Podrinjaca nije ugašena. Prva obnova manastira usledila je na Božić 1599, pa svetinja ubrzo postaje sedište crkvene prepisivačke delatnosti. Sredinom 18. veka manastir u podnožju Tronoške planine postaje kolevka najznačajnijeg književnog spomenika toga doba, „Tronoškog rodoslova”, dela nepoznatog autora, čiji je prepis načinio 1791. godine, jeromonah Josif Tronošac, saradnik i pomagač arhimandrita Stefana Jovanovića.

Svedok tradicije prilaganja ratarskih sveća u Tronoši bio je i Vuk Karadžić, koji je prva slova naučio u ovom manastiru. Upravo uz zalaganje arhimandrita Stefana, potonji reformator srpskog jezika svoja prva interesovanja za pismenost i nauku iskazao je upravo u Tronoši.

Za stradalno vreme Prvog i Drugog svetskog rata narodna vera postala je još stamenija, a ratarske sveće, iako zbog oskudice niže i lakše, gorele su još svetlijim plamenom pravoslavlja, osvetljavajući tako put i potonjem vremenu. Jedinstveni pravoslavni običaj prilaganja ratarskih sveća upisan je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije 2012. godine.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.