„Kada te Bog ritne u stomak”, o sudbini umetnika Geze Čata

Subotica – Neobična je sudbina subotičkog pisca Geze Čata koji je živeo na prelazu 19. u 20. vek. Višestruko umetnički nadaren, slikar, muzičar, pisac i kritičar, pri tome i lekar, psihijatar, ali i teški zavisnik od opijata, nesrećan zbog rane smrti svoje majke, ubija svoju ženu, pokušava samoubistvo, beži iz klinike, da bi na kraju sa 32 godine umro od predoziranja.

Geza Čat glavni je junak predstave „Kada te Bog ritne u stomak”, koju po tekstu Ildiko Lovaš režira Andraš Urban. Predstavu radi Pozorište „Kostolanji Deže” sa Novosadskim pozorišterm, u okviru Evropske prestonice kulture, te će premijerno biti izvedena večeras od 19 sati u Novosadskom pozorištu, a subotičku premijeru imaće 15. juna u 19.30 časova u teatru „Kostolanji”.

– Mi smo se za ovu predstavu odlučili još dok tekst nije bio ni napisan. Pre nekoliko godina počeli smo sa Ildikom da pričamo o monodrami, pa se to razvijalo dalje, i tada smo imali naslov, što je meni bilo već vrlo interesantno – kaže Andraš Urban za „Politiku”.

U tekstu likovi su postavljeni u odnosu na centralnu figuru samog Geze Čata, odnosno kroz njihova emotivna sećanja i kroz komplikovane odnose gradi se priča o tome šta čini arhetip porodice. Istovremno to je i roman o 20. veku jer prati život pisca, ali i njegove kćerke koja je u trenutku ubistva i samoubistva roditelja tek beba od nekoliko meseci.

– To jeste snažna, emotivno jaka priča o majčinstvu, o detinjstvu, o tome kako je biti napušten. Majka mu umire vrlo rano, to je otvor gde ulazimo u Čatovu frustraciju sa životom, tu vidimo na kraju jednog dečaka koji sve vreme želi da bude prihvaćen, a zagrađuje se u neki provincijski milje iz kojeg nikada nije ni znao da izađe na pravi način. Kako ostati siroče, odrastati u svetu tako da se ne vežete maltene ni za šta. Roman prati i život Čatove kćerke i vrlo je zanimljiv taj životni put kada žena, kada pojedinac ostaje bez roditelja, i bez prošlosti, prošlosti koja se krije. A, onda se ta prošlost odjednom pojavljuje u njegovom životu kada počinju da se objavljuju Čatovi „Dnevnici”. Identitet sa porodicom postaje odjednom opšte dobro pre nego što postalo vaše. Imamo i taj sukob privatnog i intimnog sa onim što delimo u javnosti. Imamo i taj odnos prema poznatima i talentovanima da njihov život pripada nama. To je kao kada otvorimo neki stari grob mi više nemamo odnos da je to stari grob i da je tamo neko sahranjen, nego gledamo kao artefakt koji treba da nam priča o nekoj prošlosti – kaže reditelj predstave.

Svojim naslovom već i roman i predstava sugerišu veliki emotivni naboj, ali i neminovnosti sudbine koju pojedinac ne može da izbegne.

– U pitanju je osećaj koji nam je odredio život. Ali u romanu to su i momenti kada recimo žena ostane trudna, kada te Bog ritne u stomak, kada se dogodi nešto spolja ili iznutra što će odrediti sudbinu i nema drugog pravca. I to jesu bolni momenti i to jesu momenti sa kojima možda čovek i ne ume da se izbori. Čat predstavlja tu samouništiteljsku nit, čoveka koji ima talenat i sudbinu koja se samouništava, na šta često nailazimo.

Reditelj Andraš Urban kaže da se predstava radi na osnovu vrlo teškog materijala i nije bilo jednostavno, fragmentarna i slojevita sećanja, pretvoriti u nit koja u pozorištu može da se prati.

– Zanimljiv je i težak sukob literarnog jezika i jezika teatra. Jako je složeno i još radimo na tome kako uhvatiti taj unutrašnji monolog, kada ga čitate nalazite da je to glas u vama, nikako ne izlazi spolja u realnost. U predstavi je razdvojena radnja romana, u smislu unutrašnjih monologa, od onih dešavanja što će se videti na sceni. To je nešto novo što radimo sada, eksperimentišemo sa tim dok ne stignemo do sadašnjice, kada ljudski govor postaje ovde i sada.

Cela predstava je nekako unutra u čoveku, u raznim likovima, i radnja koju vidite na sceni i akcije koje se dešavaju samo na momente se dodiruju direktno sa samim tekstom. Poetska struktura je vrlo osetljiva, vrlo fina i time se sada bavimo – kaže Urban.

U predstavi igraju Livia Banka, Gabrijela Crnković, Timea Filep, Boris Kučov, Gabor Mesaroš, Andrea Verebeš i Robet Ožvar. Kompozitor muzike je Silard Mezei, kostime radi Marina Sremac, dramatrug je Kornelija Goli, a reditelj Andraš Urban potpisuje i scenografiju. Autor ilustracija za predstavu je Fani Cer, praunuka Geze Čata.