Erdogan nastavlja verbalni rat protiv Grčke

Od našeg dopisnika

Atina – Za pet meseci turski vojni avioni su 581 put povredili grčki vazdušni prostor, prelećući iznad ostrva, u više navrata osujećen je pokušaj prebacivanja migranata s turske obale u grčke teritorijalne vode. Premijer Kirijakos Micotakis nazvan je političarem koji ne uliva poverenje, predsednik Erdogan poručio je da on za njega „više ne postoji” i da s njim više neće pregovarati.

Iz dana u dan, Ankara diže tenziju, optužujući Atinu za podršku terorizma i huškanje trećih zemalja protiv Turske, preti da će, ako Atina ne demilitarizuje svoja ostrva u Egeju, postaviti pitanje grčkog suvereniteta nad njima i vojno intervenisati, pokreće pitanje teritorijalnih voda, koje decenijama ostaje nerešeno upravo zbog odbijanja turske strane da prizna granice određene međunarodnim pravom…

Iako je u godinama napetim grčko-turskim odnosima jezik pretnji i optužbi s turske strane često primenjivan, ovog puta je, po oceni vlade, došlo do „kulminacije ispoljavanje neosnovane agresije”, posebno posle posete Micotakisa SAD. Strahuje se da je u trenutnoj situaciji samo jedna greška dovoljna da se Erdoganova negativna retorika u praksi pretvori u incident s nepredvidivim posledicama.

Grčka armija je već mesecima u povišenoj bojevoj gotovosti na moru i na kopnu, na granici kod reke Evrosu, gde je podignuta metalna ograda kako bi se sprečili nezakoniti ulasci migranata iz Turske, preko kojih Ankara preti da će ih poslati na hiljade i time vrši konstantan pritisak na Grčku i EU.

Atina za sada, smireno ali odlučno, reaguje na turske provokacije, naglašava da neće biti uvučena u uvredljivu retoriku i da neće doprineti eskalaciji sukoba. Premijer i grčka diplomatija imaju svoju taktiku da argumentovano, pre svega evropskim i NATO partnerima, ukažu na Erdoganovu revizionističku politiku, njegove pokušaje da prekraja morske granice i dovede u pitanje grčki suverenitet nad ostrvima u Egejskom moru.

Pre svega, reč je o ostrvima najbližim turskoj granici, kao što su Rodos, Kos, Lezbos i Samos. Status ostrva u istočnom Egeju je već decenijama regulisan Lozanskim sporazumom iz 1923. i sporazumom iz Pariza 1947, gde je precizirano šta pripada kojoj državi, uz obavezu da se određena ostrva ne mogu militarizovati. Turska smatra da je pre sto godina bila oštećena i sada otvoreno pretenduje na širenje svojih granica i pod sumnju stavlja suverenitet Grčke.

„Što ga više pritiskaju, on se više ljuti”, izjavio je Micotakis, opisujući napade Erdogana, pred kojim je neizvestan ishod izbora, zbog čega pokušava da tu ekonomsku i političku krizu „izveze”. Kako piše „Iefemerida”, Erdogan spas nalazi u napadima na Grčku i potpirivanju nacionalizma jer je upao u zamku svoje ratobornosti, začarani krug iz kog mu je teško da odstupi, a da ne bude optužen za poraz.

Ovdašnji analitičari smatraju da je, bez obzira na Erdoganove napade, malo verovatan sukob jer je, kako kažu, Ankari jasno da Grčka nije ista kao 1996, u vreme krize u vezi sa ostrvcetom Imija, kada su dve zemlje bile na granici oružanog sukoba. Grčka danas ima mnogo značajniju međunarodnu poziciju, podršku evropskih partnera i SAD, kojima ne odgovara destabilizacija u regionu, gde Atinu u ovom trenutku smatraju stubom stabilnosti i mira. Grčka se dobro naoružala, ima najmodernije avione i podmornice.

Odlučujući značaj za smirivanje strasti će imati samit EU u Briselu i skup NATO-a na najvišem nivou koji će, u trenutku kada je svetski mir u krizi, u mnogim pitanjima i razmimoilaženjima morati da stave tačku na turske pretnje Atini koje mogu da ugroze bezbednost i mir u istočnom Mediteranu.