Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Odluka u Briselu – evropski dah za Ukrajinu

Подршка Украјини на скупу у Бриселу (EPA-EFE/Stephanie Lecocq)

EU je odlučila: na sednici Evropskog saveta održanoj prošle nedelje u Briselu vrata za ulazak Ukrajine i Moldavije u evropsku porodicu širom su otvorena. Istovremeno, kandidatura Gruzije odložena je za neka bolja vremena. Sve u svemu, reč je o političkoj odluci koja je samo prva od mnoštva stepenica na dugom putu dve zemlje do konačnog članstva. A kada je reč o Ukrajini, evropski pristanak iniciran je prevashodno aktuelnim dešavanjima na prostorima ove nekadašnje sovjetske republike.

Ukratko, reč je više o pokušaju da se Volodimiru Zelenskom i njegovim zemljacima u ovim teškim vremenima ulije barem malo poverenja u zapadne susede, a koje je uveliko poljuljano onoga trenutka kada su ruski tenkovi počeli da prilaze Kijevu i presecaju granice Donbasa. Upravo stoga procena koliko će vremena biti potrebno Ukrajincima da učine sledeći korak i konačno kažu za sebe da su Evropljani za sada ostaje velika nepoznanica.

Ukrajina u ovom času, definitivno, ne ispunjava kriterijume neophodne za priključenje EU. Ni političke, ni ekonomske, ali ni one koje se odnose na spremnost zemlje da prihvati obaveze koje takvo članstvo sa sobom nosi. Šta je s poštovanjem zakona, ljudskim pravima, pravima manjina (a to je i uzrokovalo rat). Jedino na šta Kijev, za sada, može sa sigurnošću da računa je neprotivljenje zvanične Moskve tom činu.

Veliko potanje je i na koji deo Ukrajine se odnosi volja evropskih zvaničnika? Tačnije, da li će u EU moći da stupe i Rusi iz Donbasa, oni čije glave je Zelenski ponudio kao svoj prilog evropskoj porodici? I da li su na zapadu kontinenta spremni da prihvate oko sedam i po miliona takvih samo zato što (još uvek) poseduju ukrajinske pasoše?

Ono što Ukrajincima i Moldavcima nije i neće biti predočeno jeste da je zajednica EU sastavljena od više neformalnih, ali ipak jasno definisanih koncentričnih krugova, političkih, ekonomskih, zasnovanih na uticaju svake države za sebe... Te krugove stvorili su – vreme, događaji, ratovi u prošlosti, vezanost za velikog saveznika sa zapadne strane Atlantika, ponašanje svake članice ponaosob, ali i u odnosu prema drugima.

A tih krugova ima nekoliko i premeštanje iz nižeg u viši nije praksa. Zato ih i ne posmatramo kao stepene ili razrede. Kako god bilo, tu su da postoje u glavama onih koji vode svoje zemlje, ali i da se u skladu s tim ponašaju. U današnjoj Evropi, koja je preturila dva svetska rata, dobro se zna ko gde pripada.

U centralnom krugu svakako su Nemačka i Francuska (doskoro i Velika Britanija), najveće, najbogatije i, po onome kako se ponašaju, najuticajnije države. Drugi krug bi, s prihvatljivim međusobnim razlikama, pripao zemljama poput Italije, Španije, Švedske, Holandije... Po sličnom kriterijumu u sledećem, trećem, krugu, našle bi se Grčka, Portugalija, Belgija, Danska..., dok je četvrti rezervisan za zemlje s kraćim stažom u EU, članicama nekadašnjeg „istočnog bloka”, nekim bivšim sovjetskim republikama. Opet, za svaku prema njenim mogućnostima i sl.

Za prijem u takvu EU trebalo bi da konkuriše i Ukrajina, država veća od svih drugih na kontinentu, a istovremeno jedna od ubedljivo najsiromašnijih, s prosečnom platom jedva nešto većom od 400 evra (podatak iz 2021). I na sve to ostaje pitanje čega će još takva Ukrajina morati da se odrekne ne bi li ušla u evropsko društvo. I to u njegov sada već peti krug, iz kojeg, predugi niz godina, nema ni napred ni nazad.

Pri tome svakako treba imati na umu da se u EU ne ulazi, nego se od nje, praktično, biva – „usvojen”. Zvuči šaljivo, ali je tako. Nijedna zemlja nije mogla da se udomi u tom društvu, a da prethodno nije prihvatila sva njegova pravila ponašanja, odričući se dobrovoljno nekih svojih sloboda ili navika. Ali i grehova.

No, vratimo se Ukrajini. Njen problem je i to što niko u ovoj zemlji ne može sa sigurnošću da tvrdi da će do datuma prijema Evropska unija uopšte postojati. Već ima nekih naznaka da bi pojedine države mogle drugačije da se grupišu, vođene interesima koje ne dele i ostale članice. Takođe, ne zna se da li će unija uspeti da se otrese balasta zvanog NATO i da li će smoći snage i pameti da organizuje sopstvene oružane snage koje bi funkcionisale bez tutorstva Vašingtona.

Odlukom o prijemu u svoju čekaonicu EU Ukrajini svakako daje dah, ali joj ne vraća snagu. Tačnije, saborcima Zelenskog pruža tek lažni osećaj da u obračunu s Putinom imaju podršku zapadnih komšija i da u Donbasu još nije sve rešeno.

Biće, ipak, da u Briselu samo peru ruke od činjenice da su upravo oni svojim delovanjem doprineli izbijanju ovog tragičnog rata, u kojem samo na ukrajinskoj strani dnevno iz stroja biva izbačeno i do hiljadu ljudi.

 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Gde im je bio za Kosovo I Srbiju?
Милутин Врањски
После удаха увек иде - издах...
grandy
EU nije Evropa, EU je lokalni politicki klub najveceg i jos uvek najjaceg vojnog saveza.
Принцип
'Покушај да се улије барем мало поверења у западне суседе' а ови изгинуше. Па ви сад тако патетично 'дахћите' за Украјину. Кад им сви млади буду присилно отерани у смрт, населите Украјину онда с неким афричким индијанцима који ће да раде за 3 еврића на сат и производе јефтину храну за пола ЕУ. Иначе, сама чињеница да се тако ванредно и насупрот свим начелима и уредбама, дословно преко ноћи постаје кандидат, изазива велику дозу неповерења. Ал заболе Зеленског за све то, он ионако није Украјинац.
Alfa
Putin je Ukrajinac i baca bombe po svojoj zemlji
Rajic Tanasko
U par buseva i pravac eu!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.