Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MLADEN KOVAČEVIĆ, filmski reditelj

Ovo je vreme postistine

Nekada smo verovali autoritetima, reč naučnika ili lekara vredela je više nego stav laika za koji svakako nije bilo prostora u javnoj sferi
Младен Ковачевић, аутор документаристичког трилера у Карловим Варима (Фото: 56. КВИФФ)

56. KARLOVE VARI

Karlove Vari - Film „Još jedno proleće”, novo dugometražno dokumentarno delo Mladena Kovačevića, neuobičajene žanrovske strukture, po čemu je ovaj autor nagrađivanih i visoko rangiranih filmova poput: „Unplagged”, „Zid smrti i tako to”, „4 godine u 10 minuta” i „Srećan Božić, Jivu” i inače poznat i priznat, sinoć je u Karlovim Varima imao svetsku premijeru u okviru paralelnog takmičarskog programa Proksima.

 Autor čiji se dokumentarci svrstavaju u neku posebnu kategoriju, jer su bliskiji filmskoj umetnosti u izvornom smislu nego li klasičnom „dokumentu”, ponovo je saradnički oslonac potražio u montažerki Jeleni Maksimović, producentkinji Ivi Plemić Divjak i Jakovu Munižabi, dizajneru zvuka, a sada i kompozitoru originalne elektronske muzike za ovaj film.

 U takvom saradničkom sadejstvu Kovačević je stvorio uzbudljivu i napetu, ali i medicinsko-istorijski tačnu rekonstrukciju jednog važnog i teškog epidemijskog događaja u Jugoslaviji 1972. godine, kada je jednoj smrtnoj bolesti zadat poslednji udarac. Reč je o epidemiji variole vere – velikih boginja, na koju se danas u svetlu ovih pandemijskih događaja može gledati i na sasvim nov i drugačiji način...

Da li je pandemija kovida direktno uticala na ideju za nastanak „Još jednog proleća”?

Premijera mog filma „Srećna Nova, Jivu” bila je u Roterdamu krajem januara 2020. godine, tačno pred početak pandemije. Plan je bio da ubrzo krenemo sa snimanjem novog filma „Počeci: Mogućnost raja”, koji bi se snimao u Srbiji, ali i u nekim drugim zemljama, međutim svima je bilo jasno da bi to u uslovima pandemije bilo mučenje sa neizvesnim ishodom. Mislim da se ideja o jugoslovenskoj epidemiji variole 1972. godine, pojavila istog popodneva kad sam počeo da razmišljam o nekom drugačijem filmu na kojem bih mogao da radim u uslovima pandemije.

I tu se negde kao veoma značajan izvor inspiracije pojavljuje i doktor Zoran Radovanović?

Producentkinja Iva Plemić Divjak je odmah kupila knjigu profesora Zorana Radovanovića „Variola vera” i počeli smo da se bavimo novim filmom. Borba da se iskoreni virus variole ujedinila je čitav svet, ta bolest je samo u 20. veku ubila gotovo 500 miliona ljudi i variola je još uvek jedini virus koji je čovek uspeo da iskoreni. Priča o iskorenjivanju variole jedna je od najznačajnijih priča u našoj civilizaciji, a poglavlje o jugoslovenskoj epidemiji, poslednjoj epidemiji variole u Evropi, posebno je inspirativno. Inspiracija i tematska relevantnost u kontekstu trenutka u kome živimo je očigledna.

Prostor nekadašnje Jugoslavije je već jednom iskusio traumu mogućnosti zaražavanja opasnom bolešću i suočio se sa masovnim bezpogovornim vakcinisanjem. Iz vašeg filma je jasno kako je bilo nekad, a kako smo se pokazali sada?

Ne verujem u edukativnu svrhu filma i umetnosti uopšte, bar ne u bukvalnom smislu držanja lekcija, ali ovo jeste film sa očiglednom agendom. Nekada smo verovali autoritetima, reč naučnika ili lekara vredela je više nego stav laika za koji svakako nije bilo prostora u javnoj sferi. I tu ne mislim samo na obične ljude. Josip Broz Tito nije se nijednom obratio javnosti tokom epidemije variole 1972. To je verovatno bio i mudar politički potez, prepustio je odgovornost drugima, ali ono što ostavlja najjači utisak jeste da su stručni ljudi donosili odluke i da im se verovalo. Mi smo se tokom kovid pandemije pokazali kao što se mahom pokazao i čitav svet, bolje od nekih, gore od drugih. Bilo bi lako da je problem samo u nama, nažalost ovo je drugačije vreme. Možemo mi poredeći da opravdamo štošta, variola je mnogo teža bolest od kovida jer svaki peti bolesnik umre u teškim mukama, vakcina protiv variole je bila dokazano efikasna, iako daleko opasnija nego ova protiv kovida, ali preovladava taj utisak da danas činjenice imaju manji uticaj nego emocije i lična nepotkrepljena ubeđenja. Ovo zaista jeste vreme postistine.

Meni lično vaš film vraća mnoga sećanja na tu 1972. godinu, na strah od nepoznatog i na čekanje u tišini u redu za vakcinu, nudite tačnu rekonstrukciju sleda događaja. Koje ste sve arhivske materijale koristili?

Ovaj film se u potpunosti oslanja na arhivski materijal i svedočanstvo pouzdanog naratora i protagoniste, profesora Radovanovića. Neminovno će pokrenuti sećanja generacija koje su doživele epidemiju 1972. godine i njihov doživljaj ovog filma biće sigurno drugačiji. Ali i oni koji 1972. nisu doživeli lično proživeće je donekle ovim filmom. Pored horora, osetiće i nostalgiju koja se u filmu povremeno pojavi. Najveći deo materijala pronašli smo u filmskom arhivu RTS-a, koji je ustupanjem arhiva postao i koproducent filma. Te filmske trake bile su popisane u bazi podataka RTS-a, ali su stajale praktično zaboravljene i tek za potrebe ovog filma bile su prvi put digitalizovane, prebačene sa filmske trake. Koristili smo i arhivske materijale „Zastava filma”, „Filmskih novosti” i Radio-televizije Kosova koja je nasledila arhiv Televizije Priština.

Film je neuobičajen jer ste arhivsko-dokumentarističku formu pretvorili u neku vrstu uzbudljivog medicinsko-akcionog trilera?

Struktura te priče jeste trilerovska. A sam film je medicinski triler u toj meri koliko je to moguće postići bez neke usiljene dramatizacije u dokumentarnoj formi vernoj naturalističkom, organskom pristupu narativu. Dobro je ako ostavlja takav utisak, jer tome smo i težili, jednoj preciznoj skoro žanrovskoj strukturi koja u početku više podseća na policijski procedural, takozvane gde-je-pošlo-naopako varijacije, a kasnije sve više liči na medicinski triler. Od trenutka kada se otkriva variola u zemlji, kada borba počinje, a protagonista i narator prof. dr. Zoran Radovanić se lično uključuje u tu borbu.

Da li je profesor Radovanović variolu zaista unapred pobedio zahvaljujući putovanju fićom u Indiju?

Sedeli smo u studiju nedelju dana i razgovarali i narativ gradili kroz njegove intimne reminiscencije, a sam arhivski materijal je donekle dekonstruisan i reinterpretiran da podseća na sećanja. Tu prvenstveno mislim na usporenja koja ujedno pojačavaju preteći trilerovski ton filma reflektujući opasnost od širenja stravične bolesti. Pored profesora Radovanovića, u filmu postoje i arhivski intervjui koji daju sinhronu perspektivu na događaje. A što se tiče fiće, apsolutno, profesor Radovanović je vakcinisan 1969. godine zbog svog puta fićom u Indiju. To je bilo tačno dve godine i osam meseci pre epidemije u Jugoslaviji, a pošto vakcina zvanično štiti tri godine on je mogao bez straha od zaražavanja da se upusti u borbu sa variolom.

Je li išta na vas uticao Markovićev igrani film „Variola vera”?

„Variola vera” Gorana Markovića je kultni film, jedan od najbitnijih u istoriji naše kinematografije, a zauzima posebno mesto u istoriji našeg žanrovskog filma. To je medicinski horor u vrlo konkretnom smislu, ali Marković epidemiju variole koristi i kao metaforu, taj veliki film je kritika društva. Međutim, perspektiva se promenila i u kontekstu reakcije celokupnog tadašnjeg društva i institucija tokom epidemije variole. Nemam dilemu da je to društvo bilo bolje nego ovo u kojem živimo sada. I tu ne mislim samo na Jugoslaviju i sadašnju Srbiju već na ceo svet. To direktno proizilazi iz svedočenja, izveštaja, slika, iz svega što izgovara profesor Radovanović.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
Poslednja epidemija Variole vere je bila u Zapadnoj Nemačkoj, početkom 80-godina prošlog veka... Korišćenjem (i, i pre svega) jugoslovenskog iskustva, nemački lekari su Variolu veru "spakovali" u epruvete, odložili ad acta (u strogo kontrolisanu laboratoriju) i poslali u istoriju! O svemu tome najviše, i najbolje zna dr Radovanović...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.