Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
EKSKLUZIVNO: DžEFRI RAŠ, australijski glumac

Sudbina me dovela do uloga iz snova

Sa genijalnošću, prva stvar koju moraš da kažeš sebi jeste: „Ne pokušavaj da se igraš genija!” To je verovatno najstarija glumačka vežba na svetu. Ne možete igrati genija tako što ćete hodati okolo i izgledati sjajno sve vreme
Џефри Раш као добитник „Кристалног глобуса” у Карловим Варима (EPA-EFE/Martin Divisek)

56. KARLOVE VARI

Karlove VariSlavni australijski glumac Džefri Raš, dobitnik „Oskara” za ulogu u filmu „Sjaj” i ovogodišnjeg „Kristalnog globusa” za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji, na 56. Festivalu u Karlovim Varima proslavio je 71. rođendan.

U prepunoj glavnoj festivalskoj dvorani, pred projekciju sa četiri „Oskara” nagrađenog filma „Kraljev govor”, u kojem je Raš tako maestralno odigrao ulogu australijskog logopeda Lajonela Loga, publika mu je iz sveg glasa otpevala pesmu „Srećan rođendan”, dok je on, pomalo zbunjen, ali i dobro raspoložen, stajao na sceni u šarenoj košulji prepunoj australijskih motiva i sa ogromnim buketom u ruci.

Evo, neočekivano smo u velikom broju proslavili vaš 71. rođendan?

Mislim da sam prošle godine mogao da proslavim divnih 70 godina, ali smo bili u izolaciji, pa smo mogli samo nakratko da izađemo iz kuće. Ne sećam se šta sam rekao u svom govoru te noći. Mislim da sam oduvek želeo da se osećam izdržljivim i da budem dobrog zdravlja. Znate, to bi moglo da bude i genetski. Moja mama je nedavno preminula i trebalo je da napuni 95 prošle nedelje. Nadam se da imam taj gen dugovečnosti.

Imali ste nekoliko glumačkih prilika da na izvestan način budete genije. Kakav je osećaj biti jedan od njih i da li postoji nešto inspirativno u njihovom načinu života?

Pa, sa genijalnošću, prva stvar koju moraš da kažeš sebi jeste: „Ne pokušavaj da se igraš genija!” To je verovatno najstarija glumačka vežba na svetu. Ne igraš sebe pijanog, glumiš pijanca koji pokušava da izgleda kao da nije pijan. Ne možete igrati genija tako što ćete hodati okolo i izgledati sjajno sve vreme. Ajnštajn je u neku ruku bio klovn, bar je tako bilo u scenariju za televizijsku seriju „Genije”. Igrao sam njegov lik iako sam mnogo viši od Ajnštajna, međutim, to smo rešili kostimima. Sve pripreme za ulogu radio sam u Australiji, a s rediteljem Ronom Hauardom razgovarao sam telefonom i predložio mu da moja ćerka, koja je studirala pozorišni dizajn i veoma je dobra u radu s „fotošopom”, uradi fotografiju moje glave, ali tako da izgledam kao Ajnštajn na njegovoj fotografiji iz šezdesetih godina. Uspeli smo to nekako, no kosa nije izgledala kako treba. Ajnštajn je imao specifičnu kosu.

U filmu „Sjaj” odigrali ste genija za klavirom Dejvida Helfgota, on je imao svoj poseban mentalni pejzaž i zato nije mario za konvencije i bio je oslobođen od stida?

Zato što genijalni klovnovi imaju čudne mentalne pejzaže. Oni ne vide svet na način na koji ga mi vidimo. Sećam se, učili smo da budemo klovnovi u pozorišnoj školi koju sam pohađao u Parizu. Uvek sam govorio da klovn ima problema, sudbina će mu se menjati. Možda će imati problema da postavi sto za večeru na način na koji bi to uradila obična osoba. Bio bi to vrlo logičan i vrlo banalan svakodnevni događaj. I mogao bi da upadne u potpunu zbrku sa šoljama, escajgom, salvetama. Uvek sam bio veliki obožavatelj Čaplina, Bastera Kitona i Harolda Lojda, a postojala je i britanska TV emisija šezdesetih godina prošlog veka o eri nemog filma. I uvek bi se dogodilo da se odjednom sve rasprsne jer klovn ne gleda u pravcu gde treba. To sam nekako koristio igrajući genije poput Ajnštajna i Helfgota.

Džefri Raš s rođendanskim buketom u Karlovim Varima (Foto 56. KVIFF)

Ne smeta vam da budete bleskasti i otkačeni na neki način?

Ne, bilo je elemenata toga čak i kod Ajnštajna. Učio je mladu devojku o Fibonačijevom nizu tako što joj je pokazivao cvet, dokazujući da njegov oblik ukazuje na to da se može videti da postoji spiralni obrazac u prirodi, baš kao što i školjka puža ukazuje na matematički fenomen. S druge strane, ima i nečeg lepog i poetičnog u tome da na zabavan način govorimo o različitim ulogama i različitim izazovima u igri kapetana Barbarose u „Piratima s Kariba”.

Biti deo tog ekstremno zabavnog univerzuma u više filmskih nastavaka činilo je da se i vi sami zabavite?

Da, bilo je mnogo zabave. Imao sam najveći šešir. I to je sjajna stvar za klovnove. Dobri klovnovi su uvek nalazili svoju siluetu. Čaplin je šetao i razmišljao sa štapom i šeširom. To je prljavi šešir. I to nije baš elegantan štap. Postoji i ona čuvena šestominutna sekvenca u kojoj Baster Kiton isprobava različite šešire i pokušava tako da pronađe novi identitet. Sada bi trebalo snimiti film o novim identitetima, za pol ili rasu ili etničku pripadnost jer još niko nije napisao sjajan humorni scenario o tome.

Vaš planetarni glumački proboj dogodio se sa „Sjajem”, da li ste verovali da će to biti početak nečeg velikog?

Nisam imao pojma o tome. Radio sam već dugo, postao sam profesionalac kada sam imao 29 godina, još 1971. Već sam ušao u svoje četrdesete godine života i tek sam tada počeo da radim na filmu posle 25 godina pozorišnog staža. I onda su odmah nastala tri filma. Pročitao sam scenario „Sjaja” i mislio sam da bi to bilo sjajno jer sam upravo proveo dug period, pokušavajući da igram što više dobrih likova i Šekspira, klovnova i pijanaca i idiota i budala.

Koliko vam se posle tog filma promenio život?

Bio je to veliki događaj za pomeranje pravca u kom sam mislio da idem, ali nisam predvideo ništa. Mislio sam da ako film ne uspe, vratiću se i nastaviti da radim u pozorištu. Međutim, imam veoma dobrog agenta u Americi i on mi je još tada rekao: „Znaš, ako ovo odigraš, dobićeš dobrih osam godina.” Stalno ga podsećam na to. Bilo je posle i uspona i padova, ali zaista ne žalim zbog projekata koje sam propustio. Znate, postoji neka vrsta determinističkog ludila o tome da ste možda na pravom mestu u pravo vreme, a možda i ne. I nakon „Sjaja” sam znao da želim da uradim nešto što je sasvim drugačije. Ponuđeno mi je mnogo „klavirskih filmova” zbog uloge u „Sjaju”, čak i „Liberače”, koji je postao sjajan film s Majklom Daglasom i Metom Dejmonom, ali sam ja smatrao da treba da idem dalje bez klavira.

Postoji li neki recept za dugovečnost u Holivudu?

U svemu dosad učinjenom? Iskreno, ne znam. A ako biste me pitali za pandemiju kovida, koja je zaustavila i Holivud, onda bih rekao da je tu jedino dobra stvar što smo svi imali zajedničko iskustvo izolacije, a to bi moglo da izazove bes, da stvori sveopšte razočarenje i haos i političke izazove. Ipak, mislim da su ljudi na celoj planeti počeli da razmišljaju malo više o vakcinaciji, koja je bila brža nego što je ikada bilo u istoriji. Životi i poslovi su nam se svima promenili. Mi u Australiji smo imali predug i pretežak „lokdaun” i dve godine nismo smeli nigde da putujemo jer nam to nije bilo dozvoljeno. Sada su avioni puni Australijanaca u svim pravcima, uželeli su se izlaska iz zatvorenog kruga.

Da li još uvek postoji neka uloga iz snova koju biste želeli da odigrate?

Nikada nisam imao specijalnu želju, ali voleo bih da igram Ričarda Trećeg u pozorištu. Nikada nisam imao uloge iz snova, ali me je sudbina dovela i do uloge Gruča Marksa. Tog divljeg, nadrealnog, otkačenog komičara koji je sa svojom braćom činio čuda u svetu filmske komedije. To je uloga za koju mi se čini da se uklapa u oblast verbalne komedije, ludila, apsurda, ekspresionizma. Planirate da budete glumac, razmišljate da odvojite vreme da samo još jednom odigrate kapetana Barbarosu u nekom novom nastavku „Pirata s Kariba”, a onda se dogodi ponuda za ulogu Gruča Marksa. Svi kažu da će to biti biografski film, ali to je tragična komedija o smrtnosti.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sloba
Kapetan Barbosa je lik iz filmova Pirati sa Kariba, a Barbarosa (Fridrih) je bio kralj Nemacke.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.