Priča o melanholiji

Potištenost, nemir, povučenost, tamne slike sveta koje nas progone, depresivno stanje koje nam guši volju da se otrgnemo i krenemo dalje, svesno bekstvo od sveta i traženje utehe zbog nečega što ne razumemo a u šta želimo da proniknemo… evo samo nekih osobina jednog od najneuhvatljivijih osećanja koje čoveku ne da mira – melanholije. Njoj koju likovni umetnici, kao po dogovoru, predstavljaju kroz jedan jedini prizor – zamišljen, setan čovek koji se odsutno podbočio – posvećen je najnoviji broj (160-161) časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Gradac" (priredila Slavica Batos).
Osećanje koje smo svi "apsolvirali", priznaćete, ali o kojem posebno nismo mnogo razmišljali; ne, bar, u ovako širokim okvirima koje je zanimljivo i znalački postavila priređivač podsećajući nas da je melanholija, ko zna iz kog razloga, gotovo jedina emocija koja je najinspirativnija za brojne slikare, vajare, romanopisce, pesnike i, na kraju a ne manje važno, za naučnike raznih profila. Od filozofa, psihologa i psihijatara (može, ali ne mora da bude patološki simptom) do sociologa, antropologa, etnologa…

U uvodu u dvobroj, u tekstu "Lica i obličja melanholije" Slavica Batos napominje da su ljudi melanholiju iskusili pre nego što su joj nadenuli ime, i ime pretvorili u pisani trag. "Prvi sačuvani zapis o umoru od života i osećanju praznine i nespokoja koje ga prati nalazimo na jednom egipatskom papirusu iz 1850. godine pre naše ere", piše Batos, i dodaje da za razliku od tuge koja je, izgleda, previše jednolična da bi zanimala umetnike i filozofe, melanholija fascinira mnoštvom svojih obličja.

Izbor teksta je pravi: taman da pruži osnovnu informaciju i više od nje, a da radoznale uputi na dalje istraživanje. Tu su tekstovi i odlomci iz dela Žana Starobinskog, Aristotela, Hildegarda iz Bingena, Bele Hamvaša, Etjena Eskirola, Džona Kitsa, Benžamena Konstana, Žerara de Nervala, Sigmunda Frojda, Julije Kristeve, Vilijama Stajrona… i, za naše čitaoce posebno zanimljivo, podsećanje na studiju Vladimira Dvornikovića "Psiha jugoslovenske melanholije". Izbor prate i ilustracije najpoznatijih dela iz likovne umetnosti koja predstavljaju melanholijsko osećanje: Direr, Hans Sebald Beham, Francisko Goja, Đorđo de Kiriko, Edvard Munk, Vinsent van Gog… i precizna bibliografija. Izdavači časopisa su Dom kulture Čačak i Umetničko društvo Gradac (urednik Branko Kukić).