Прича о меланхолији

Потиштеност, немир, повученост, тамне слике света које нас прогоне, депресивно стање које нам гуши вољу да се отргнемо и кренемо даље, свесно бекство од света и тражење утехе због нечега што не разумемо а у шта желимо да проникнемо… ево само неких особина једног од најнеухватљивијих осећања које човеку не да мира – меланхолије. Њој коју ликовни уметници, као по договору, представљају кроз један једини призор – замишљен, сетан човек који се одсутно подбочио – посвећен је најновији број (160-161) часописа за књижевност, уметност и културу "Градац" (приредила Славица Батос).
Осећање које смо сви "апсолвирали", признаћете, али о којем посебно нисмо много размишљали; не, бар, у овако широким оквирима које је занимљиво и зналачки поставила приређивач подсећајући нас да је меланхолија, ко зна из ког разлога, готово једина емоција која је најинспиративнија за бројне сликаре, вајаре, романописце, песнике и, на крају а не мање важно, за научнике разних профила. Од филозофа, психолога и психијатара (може, али не мора да буде патолошки симптом) до социолога, антрополога, етнолога…

У уводу у двоброј, у тексту "Лица и обличја меланхолије" Славица Батос напомиње да су људи меланхолију искусили пре него што су јој наденули име, и име претворили у писани траг. "Први сачувани запис о умору од живота и осећању празнине и неспокоја које га прати налазимо на једном египатском папирусу из 1850. године пре наше ере", пише Батос, и додаје да за разлику од туге која је, изгледа, превише једнолична да би занимала уметнике и филозофе, меланхолија фасцинира мноштвом својих обличја.

Избор текста је прави: таман да пружи основну информацију и више од ње, а да радознале упути на даље истраживање. Ту су текстови и одломци из дела Жана Старобинског, Аристотела, Хилдегарда из Бингена, Беле Хамваша, Етјена Ескирола, Џона Китса, Бенжамена Констана, Жерара де Нервала, Сигмунда Фројда, Јулије Кристеве, Вилијама Стајрона… и, за наше читаоце посебно занимљиво, подсећање на студију Владимира Дворниковића "Психа југословенске меланхолије". Избор прате и илустрације најпознатијих дела из ликовне уметности која представљају меланхолијско осећање: Дирер, Ханс Себалд Бехам, Франциско Гоја, Ђорђо де Кирико, Едвард Мунк, Винсент ван Гог… и прецизна библиографија. Издавачи часописа су Дом културе Чачак и Уметничко друштво Градац (уредник Бранко Кукић).