Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Samo je Bistrica ostala ista

Центар Призрена: Камени мост на реци Бистрици (Фото: М. Тодоровић)

Kad Srbi proterani iz Prizrena ponekad dođu u svoj rodni grad da posete grobove svojih najmilijih, svoje spaljene kuće, uzurpirana imanja i prelepe crkve i manastire, kažu da njihov grad nije više što je bio. Poznata prizrenska naselja Potkaljaja, Pantelija, Biljbiljdere, Potokmala, Baždarana šuklje i ostala, izgubila su svoj pređašnji izgled i lepotu.

Svi nazivi ulica i škola u ovom drevnom carskom gradu, koje su nosile imena poznatih srpskih vladara i heroja, zamenjeni su imenima albanskih „boraca” iz 1999. godine. U ovom prelepom gradu na Bistrici nema više spomenika ni bista poznatih ličnosti iz srpske istorije.

Naselja Potkaljaja i Pantelija, u kojima je do juna 1999. godine živeo najveći broj Srba, čame u tišini. U njima je ostalo da živi jedva dvadesetak srpskih duša u poodmaklim godinama. Jedino je hladna Bistrica ostala ista. Ova reka, koja izvire na severnim obroncima Šar-planine, protiče kroz sela Sredačke župe, potom pored manastira Svetih arhangela, kroz sam centar Prizrena, da bi se na kraju svog puta dugog 31 kilometar ulila u Beli Drim. Obale ove prelepe reke u centru grada spaja 13 mostova, od kojih je najlepši i najstariji Kameni most.

Kao ni Bistrica, ni kamena česma u centru Šadrvana nije izmenila svoj lik. Iz nje i dalje teče hladna planinska voda. Koliko proterani Srbi vole svoj grad govori i to da se niko iz posete Prizrenu ne vrati a da ne ponese flašu vode sa šadrvanske česme.

Lepote ovog carskog grada, njegove crkve i manastiri, reka Bistrica i brojna naselja opevani su u mnogim pesmama i opisani u delima pisaca i istoričara iz Prizrena. Iako su pre 23 godine proterani iz rodnog grada, mnogi ovdašnji književnici inspiraciju i dalje nalaze u svom Prizrenu.

Na području prizrenske opštine, na osnovu popisa iz 1991. godine, živela su 170.572 stanovnika – 132.990 Albanaca, 10.989 Srba, 19.423 Muslimana, 7.076 Turaka, 3.962 Roma i oko 1.210 stanovnika ostalih nacionalnosti. Međutim, prema najnovijim podacima, danas je u ovoj opštini nastanjeno 224.855 stanovnika. Među njima je 180 Srba, zajedno sa stanovnicima Sredačke župe, nastanjenim na obroncima Šar-planine, i četrdesetak povratnika u selu Novake, nadomak Prizrena, 15.300 Bošnjaka, Turaka i Roma. Preostali stanovnici su Albanci, nastanjeni iz okolnih sela i opština, a ima i onih iz susedne Albanije.

Život u getu i stalnom strahu od albanskih ekstremista u velikoj meri odvraća proterane Srbe od odluke da se vrate na ove prostore. Kako godine prolaze, interesovanje za povratak je sve manje, jer ne postoje ni najosnovniji uslovi za normalan život srpskog življa. Dvadesetak Srba u ovom carskom gradu raduje to što pedesetak učenika pohađa školu Prizrenske bogoslovije. Upravo je ponovno otvaranje ove škole, pre desetak godina, ohrabrilo pojedine Srbe da se vrate na svoja vekovna ognjišta.

Miroslav Todorović,
Prizren/Beograd

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рале
Наталитет, браћо. Нема нас. Поједе нас бијела куга. То је наш највећи непријатељ. Зашто влада не охрабрује већи наталитет?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.